BETMEN I TOME SLIČNO

"Ja sam stvarno čovek kome treba tvoje sveže izvađeno srce.... njegov noradrenalin i adrenalin.... njegovi divni uzavreli stres hormoni... svi prirodni sastojci za kasu organskih strahova..." Gledajući kroz dvogled, Joker, kovač plana za ubistvo strahom, govori sebi: "Ne moronu! Trebalo ga je kidnapovati a ne ubiti"

Možda je način opisivanja kadra iz filma "Batman" pomalo grub, ali je na neki način kompletan kada se opisuju kateholamini (adrenalin, noradrenalin i dopamin), i njihova funkcija u stresu bilo koje vrste. Sam stres je verovatno najteže izraziti samom definicijom. Još uvek se traži najbolja definicija, jer zvanična i kompletna do danas ne postoji. Najzanimljiviji opis je dao Paul Stewart rekavši da je stres kao opscena. Ne može ga definisati, ali zna tačno kada je tu. Sa naučne tačke gledišta, novija definicija bila bi da je stres stanje gde se očekivanja, bilo genetski programirana, uspostavljena prethodnim znanjem, ili dedukovana iz posledica, ne slažu se sa trenutnim ili primljenim informacijama iz unutrašnje i spoljašnje sredine. Ovaj nesklad između onog što je primećeno i osećajnog, iskustvenog ili programiranog obrasca, uvek daje kompenzatorni odgovor.

Ne izaziva svaka promena u organizmu stres. Najvažnija odrednica za razlikovanje, bila bi aktivacija njegove kompenzatorne reakcije. Kako stres sam za sebe izaziva uzurpaciju homeostaze u organizmu, svaki signal koji se time pobuđuje izaziva u mozgu niz upoređujućih reakcija u odnosu na već primljeno, i od toga zavisi sama reakcija. Ona može biti adaptivna ili maladaptivna, te u zavisnosti od nje zavisi i uspeh samog odgovora. Naše telo sadrži mnogo homeostatskih "upoređivača" koji bi se mogli jednim imenom nazvati homeostati. Svaki od njih upoređuje informaciju sa "set point" za odgovor, koristi jednog ili više izvršioca u tome, i determiniše reakciju. Primer veštačke homeostaze bi bio implantirani defibrilator. Kako prirodno za ovakvu situaciju ne postoji kompenzatorni mehanizam, bez njega bi dalji život bio nemoguć. On prepoznaje gubitak srčanog ritma, dijagnostikuje ventrikularnu fibrilaciju i aktivira se putem DC šoka. 

Kod pacijenata sa koronarnom bolešću, emotivni stres može izazvati anginozne tegobe. Jedan od prvih, najbolje dokumentovanih, pomalo ironičnih situacija ovog fenomena, bio je slučaj Džona Hantera. Hanter, hirurg 18. veka, okarakterisan kao čovek koji mnogo radi, 1785. godine počeo je da se bavi problemom angine pektoris koji je njegov prijatelj Vilijam Heberden samo opisao. Uprkos postavkama koje je Heberden postavio, Hanter se nikada nije složio sa glavnom; da reumatizam i dispepsija izazivaju simptome koje je Heberden opet prvi opisao. Primetio je da su anginozni napadi vezani za emocionalni stres ubrzanjem frekvence srca i zaključio: "Moj život je u rukama svake bitange koja reši da me isprovocira". 16. oktobra 1793.godine, Hanter biva iznerviran kritikama borda "St. George Hospital" na istoimenom sastanku. Demostrativno napuštajući salu, gubi svest i pada mrtav. Njegov zet objavljuje Hanterovu "studiju o krvi, zapaljenju i prostrelnim ranama" navodeći u predgovoru okolnosti Hanterove smrti. Tako ovaj prepis postaje klasika kardiologije. 

Rešavanje aritmetičkih problema može izazvati anginozni napad kod koronarnih bolesnika. Tokom uzbudljivih emocija, koronarni bolesnici imaj tihu ishemiju iako pri njoj nemaju bol u grudima. Tokom sna, bolesnik može dobiti edem pluća (naglo popustanje leve komore srca), stanje koje je smrtonosno ako se odmah ne izleči. Tačan mehanizam svega ovoga nije poznat. 

magistarska teza dr Maja Nešović, 1998, Beograd

Odnos androgenih hormona, lipoproteinskog statusa i tipa licnosti kod bolesnika sa koronarnom bolescu