Nova studija sugeriše da bi optimizam, sreća, društvena podrška i svrha života mogli da produže život. Kako starimo, postajemo skloniji ozbiljnim bolestima srca, demeciji i kancerima. Ako želimo da živimo duže, znamo već da je važno je da pravlno jedemo, vežbamo i dovoljno spavamo. Ali šta je sa našim psihičkim zdravljem ? Da li je to bitno za našu dugovečnost? Nova studija pokazuje da jeste bitno.
U ovoj studiji, anketirano je preko 21.000 ljudi starijih od 50 godina. Traženo je da svake 4 godine prijave koliko su srećni, optimistični i zadovoljni svojim životom. Zatim, koliko su imali podrške i osećaj svrhe .
Između 2006. i 2020. skoro 5 000 je umrlo, dajući istraživačima priliku da vide koliko je psihičko zdravlje moglo uticati na njihovu dugovečnost.
Prvo: isključeni su bili faktori koji bi na drugi način mogle skratiti njihov životni vek: pol, rasa, etnička pripadnost, bračni status, nivo obrazovanja i socioekonomski status dece. Analizirano je i da li su pili, pušili, imali problema sa mobilnošću, ili su već imali hronične bolesti kao visok krvni pritisak, malignitete.
Naučnici su otrkili da su oni koji su živeli, imali su bolje psihološko zdravlje.
Ljudi sa životnim zadovoljstvom višim od prosečnog, svrhom u životu ili optimizmom u 50 godina života, živeli su u proseku 5-8 godina duže. To je prednost koja se može uporediti sa onim što imaju visokoobrazovani ljudi.
Jedno od objašnjenja bi moglo biti i da se psihološki zdravi ljudi više brinu o sebi.
Kako "blagostanje" povećava dugovečnost nije poznato sa sigurnošću. Ono je podrazumevalo svrhu u životu. Bojlan kaže da je ovo intrigantno, jer svrha života nije nužno smanjenje stresa, i može u stvari, zahtevati suočavanje sa izazovima.
Ovo korelira sa jednim naučnikom, koji je rekao da je stres dobar, jer organizam na njega reaguje samo na dva načina "to fight" ili " to fly", a oba su dobra. Samo da napomenem, da se stres mora razlikovati od besa i od nezadovoljstva. To nije isto.
Pošto manje obrazovani ljudi imaju tendenciju da kraće žive od visokoobrazovanih, Bojlan i kolege su se zapitali da li bi bolje psihičko zdravlje moglo da ublaži ovaj nalaz, pomažući manje obrazovanima da žive duže.
Nažalost, veća sreća ili svrha života produžila je život visokoobrazovanima, ali nije manje obrazovanima.
S druge strane, veća društvena podrška, optimizam i zadovoljstvo životom, bili su od pomoći i nisko i visokoobrazovanim ljudima.
Ovo su važni nalazi, jer javna i lična podrška u smislu zahvalnosti, pažnje i društvenih veština koji neguju podršku, mogu pomoći ljudima da vode srećnije živote, i produže ih.
IZVOR: GREATER GOOD MAGAZINE
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.