Lidokain u nekim slučajevima i opasan

Američka agencija za hranu i lekove upozorila je na upotrebu rastvora Lidokaina kada se koristi da ublaži bolove rasta zuba kod beba i odojčadi.

NOVO U LEČENJU LEUKEMIJE

Dijagnoza: leukemija. Često dolazi kao potpuno iznenađenje, kao i sada, u slučaju bivšeg ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea. Što se ranije počne sa lečenjem, tim su veće šanse za ozdravljenje.

Veštačka krv na pomolu

Uprkos stalnim apelima i akcijama, dobrovoljnih davalaca krvi nema dovoljno. Škotski naučnici su sada nadomak velikog rešenja – proizvodnje krvi u velikim količinama. Neophodno je da krv bude kvalitetna, ali i jeftina.

Mnogi ljudi redovno daje krv – za njih je to već rutina. Ali, nema ih dovoljno. Širom sveta traje borba za nove davaoce kako bi se donekle pokrile velike potrebe bolnica i ordinacija. Pa čak i kada neko ima dobru volju da mu se kroz iglu uzme pola litra krvi, potrebne su razne provere – na HIV, hepatitis i slično. Kada bi se krv proizvodila serijski, greške ne bi bilo.

Upravo na tome rade naučnici širom sveta. S napretkom u istraživanju matičnih ćelija cilj je sve bliži. Na novim tehnikama rade i naučnici škotskog centra za regenerativnu medicinu u Edinburgu. Već beleže i prvi uspeh: Pred tim centrom i kompanijom Roslin Cells je odobrenje britanske regulatorne agencije za proizvodnju veštačke krvi.

Ne sme da bude skupo

Naučnici su radili sa embrionalnim matičnim ćelijama i pretvorili su ih u crvena krvna zrnca. Sada se pre svega koncentrišu na odrasle matične ćelije. Bilo bi moguće od toga proizvesti crvena krvna zrnca, pojašnjava Mark Tarner, jedan od naučnika iz Edinburga. „Mi takve ćelije možemo tako pripremiti u laboratoriju da proizvode veće količine krvnih ćelija“, veruje Tarner.

Od 2009. godine Škoti istražuju mogućnosti proizvodnje veštačke krvi. Uz dopuštenje vlasti konzorcijum sastavljen od Regenerativnog centra u Edinburgu i firme Roslin Cells želi da proširi kapacitete. Samo tako je moguće proizvesti potrebne količine crvenih krvnih zrnaca, koje su nužne za kliničke testove. „Treba voditi računa o troškovima proizvodnje. Nema smisla proizvoditi milion krvnih stanica za milion funti. U tom slučaju ih niko ne bi koristio“, kaže Tarner.

DW.DE

Pri veštačkoj oplodnji u Velikoj Britaniji moguće je proizvesti više embriona nego što je usađeno u materice. Oni se skladište i nakon određenog roka se stavljaju na raspolaganje za istraživanja. Mnogi ljudi su protiv korišćenja embriona za istraživanja.

Ipak, kod istraživanja veštačke krvi nema razloga za brigu, kaže bioetičar Džon Heris sa Univerziteta u Mančesteru. Istraživanja odraslih matičnih ćelija etički nisu sporna jer one ne potiču od embriona već od ćelije kože odraslog čoveka. „Te stanice su preprogramirane na pluripotentno stanje, koje je vrlo blizu embrionalnom stanju. Ali to nije embrion.“

Veštačka krv bi morala da ispuni niz uslova – ne sme biti uzročnik bolesti, mora biti dugotrajna, jeftina i dobro podnošljiva za pacijente. Ako se ti uslovi ispune, nema sumnje da će to biti jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Samo u Nemačkoj godišnje se koristi 4,5 miliona kesa s krvlju i to za žrtve saobraćajnih nesreća ili prilikom operativnih zahvata kod pacijenata obolelih od raka – kroz postupak hemoterapije telo često ne može da veže novu krv.

izvor: Deutsche welle

Tajanstvena bolest spavanja

Svetski mediji javljaju o gotovo bizarnoj i neobjašnjivoj pojavi: na granici Kazahstana sa Rusijom sve je više slučajeva da ljudi odjednom padaju u dubok san i bude se tek nekoliko dana kasnije.

U današnje, histerično doba, mnogima se čini da bi najradije „pali u krevet i danima samo spavali“. U selu Kalači u Kazahstanu to se ljudima zaista i događa – i to „iz čista mira“. Odjednom padnu u dubok san. Neki su spavali i po šest dana, bez prestanka. Nakon toga se bude i više ničega ne mogu da se sete.

Među pogođenima ima osoba svih uzrasta, a nakon što su o tome javljali lokalni mediji i strani novinari su krenuli u proveru toga koliko ima istine u tim tvrdnjama. Zaista, do danas već ima više od četrdesetak slučajeva osoba koje su odjednom zaspale, ponekad radeći nešto sasvim drugo.

Tako je jedna seljanka zaspala dok je muzla krave: „Kao i svakog dana, ujutro sam muzla krave i odjednom sam zaspala. Više ničega ne mogu da se setim. Kad sam se ponovno probudila, bila sam u bolnici i oko mene su bile medicinske sestre. Druge žene u bolnici su me nazvale Trnova Ružica. Spavala sam dva dana i dve noći, a posle su mi rekli da sam i u snu htela da pomuzem krave.“

„Kao da me neko isključio“

Izgleda da to ne pogađa samo stanovnike, već i došljake. Jedan tridesetogodišnjak došao je da poseti svoju majku i kada je uveče sede za računarom, odjednom kao da mu je neko isključio prekidač – ne računara, već neki prekidač u njegovoj glavi. I on je završio u bolnici gde je spavao više od trideset sati.

Tamošnji lekari ne znaju šta se to događa sa ljudima koji spavaju „kao zaklani“. Sve vrednosti krvi su u granicama normale i nema nikakvih drugih simptoma. Oni tvrde da su pokušavali da pronađu slične slučajeve i na internetu, ali takav „sindrom Trnover Ružice“ nepoznat je u medicini. Čini im se da se tako nešto po prvi puta pojavilo baš kod njih, u Kazahstanu.

Lokalni lekari više nisu sami. U Kalači je stigla i jedanaestočlana ekipa sa mobilnom laboratorijom. Do sada su mogli da utvrde samo to da se ne radi ni o kakvoj zaraznoj bolesti, niti da neke bakterije šire bolest koja je do sad bila nepoznata. Jedino što su do sad uspeli da smisle kao preporuku tamošnjem stanovništvu jeste da uzimaju hranu sa više vitamina – i da izbegavaju alkohol.

Tamošnje stanovništvo uvereno je, međutim, da ipak nije reč samo o kojoj čašici više. Jedna od teorija povezuje slučajeve spavanja sa tim što je na tom području u vreme Sovjetskog Saveza bio rudnik uranijum. Možda je taj radioaktivni element zagadio podzemne vode i sada ljudi oboljevaju od tajanstvenog napada spavanja?

O radijaciji se danas mnogo zna, ali ni najveći stručnjaci za to još nisu čuli za nekakvo zračenje koje bi kod nekoliko desetina ljudi odjednom izazvalo dubok san – i ništa drugo. Istovremeno, i neki stanovnici tog mesta u Kazahstanu smatraju da je ta teorija jednostavno glupost.

„Zračenje iz svemira“ ili „svi su poludeli“?

Rudnik je, naime, zatvoren već godinama. Mnogi lujdi nekada su i radili u rudniku, ali tada nije bilo nikakvih slučajeva zagonetnih „uspavanih lepotica“. To se pojavilo tek pre godinu dana, dakle decenijama kasnije. Isto tako, dok je hladno, ništa se ne događa. Ali kad postane toplije, pogađa ljude koji nisu ni slutili da tako nešto može da im se dogodi.

Zato se među narodom mogu čuti i druga objašnjenja. Tako jedna vračara tvrdi da je reč o „zračenju iz svemira“ koje je genetski promenilo neku travu koja se naizgled ne razlikuje od obične. Ali kada krave pojedu tu travu, preko njihovog mleka 'to' dolazi u telo čoveka koji zbog toga može da padne u san koji traje i po šest dana.

S druge strane, prilično banalno zvuči i objašnjenje jednog stručnjaka za spavanje iz Kazahstana koji tvrdi da je svo lokalno stanovništvo jednostavno poludelo i da pati od halucinacija.

izvor: Deutsche welle

Paradoks ili ne

Retrospektivna analiza u Američkim bolnicama, pokazala je da nakon reanimacije bolje preživljavanje imaju pušači. I to ne samo da više njih preživljava, nego i imaju manje neuroloških posledica renimacije.

25g su pratili bolesnike reanimirane usled infarkta srca. Objašnjenje se još uvek ne zna.

Ne pregledati se bez preke potrebe

Naš auto vodimo jednom godišnje na tehnički pregled. Da li bi pomoglo i nas da jednom godišnje vodimo na sistematski pregled?

   NE!

Ovo je još jedno u nizu istraživanja koje dovodi do istog rezultata. Živ organizam nije auto. U prvom redu iz razloga što donekle i u nekim slučajevima ima mogućnost samoizlečenja. Još važnije je što neka ispitivanja mogu naškoditi ljudima. 

Analizirano je 16 studija koje su rađene od 1963 - 1999 godine. Ukupna smrtnost, ako i smrtnost zbog kardiovaskularnih ili malignih oboljenja NIJE smanjena preventivnim pregledima. 

British Medical journal

Depresija