ATRIJALNA FIBRILACIJA I ŠLOG

 

Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija) i šlog

ŠTA JE ATRIJALNA FIBRILACIJA?

Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija) je važan faktor rizika za moždani udar (šlog). Pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom (AF) mogu imati niz iscrpljujućih simptoma i pridruženih bolesti. Čak i kada bolesnik nema simptoime a ima atrijalnu fibrilaciju, može da promeni strukturu leve prektomore, što

može produžiti aritmiju i otežati lečenje. Atrijalna fibrilacija može biti stalna ili u epizodama (paroksizmalna). Rano otkrivanje je kamen temeljac za smanjenje rizika od mogućih komplikacija uključujući i šlog. Prisustvo atrijalne fibrilacije povećava rizik nastanka šloga za pet puta. Kako godine odmiču, šansa se povećava.

FAKTORI RIZIKA

Faktori koji povećavaju mogućnost nastanka AF su: starenje, hipertenzija, sleep apnea, gojaznost, uzimanje alkohola, angina pektoris, srčana slabost, valvularne mane, pojačana funkcija štitaste žlezde (hipertireoza), hronično oboljenje bubrega, dijabetes melitus. Smatra se da je dobro raditi redovni skrinig ljudima sa preko 65 godina, ljudima sa hipertenzijom ili sa sleep apneom. Detaljniji skrining se radi ljudima preko 75 godina ili sa rizikom od nastanka šloga.

U atrijalnoj fibrilaciji poremećen je ritam srca i to može izazvati stavaranje tromba (krvni ugrušak), koji može otputovati do mozga, zapušiti neku od arterija u njemu, što nazivamo moždanim udarom ili šlogom.

SIMPTOMI

Simptomi koji mogu biti znak atrijalne fibrilacije su najčešće: stezanje u grudima, nedostatak daha mahom pri naporu, slabost, umor i letargija. Zatim, osećaj preskakanja srca, psihosocijalni stres, poremećaji sna. Žene imaju tendenciju da imaju teže simptome od muškaraca. Ukoliko se AF javlja povremeno i prolazi sama od sebe, kod žena su te epizode obično duže. Jedan broj bolesnika sazna za AF tek kada dobiju šlog ili infarkt srca, jer 12 – 33% nemaju simptome.

DIJAGNOSTIKA

Zbog mogućih teških posledica koje atrijalna fibrilacija može da izazove, sve se više obraća pažnja na rano otkrivanje. Ono podrazumeva kardiološki pregled koji će dati smernice za dalju kardiološku dijagnostiku. Ona se ne može unapred prognozirati, ali može uključiti ultrazvuk srca, holter EKG, ili neku drugu metodu.

LEČENJE

Atrijalna fibrilacija se leči, ali zahteva i pacijentov angažman u lečenju. Lekar će dati lekove kojima će ili vratiti AF u normalni srčani ritam, ili će regulisati da otkucaji srca ne budu mnogo brzi. Takođe će dati lekove koji će smanjiti mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka, a možda i lekove čime će se usporiti stvaranje srčane slabosti. Pacijenti se moraju rešiti gojaznosti, povećati fizičku aktivnost, smanjiti unos alkohola i stimulanasa ako ih uzimaju.

Ne treba se plašiti ako imate AF. Ona se može lepo lečiti i sa njom se može lepo živeti.

IZVOR: MEDTHORITY