Telepatija je moguca (mada je to dokazano poodavno)
Telepatija je moguća!
Koristeći mikročipove ugrađene u njihove mozgove, pacovi su mogli
da sarađuju i zajedno rešavaju jednostavne zadatke, iako su bili
udaljeni na hiljade kilometara. Istraživači tvrde da je ovo
prvi primer “interfejsa između dva mozga” što otvara mogućnost da će i
ljudi jednog dana uspeti da jedni drugima čitaju misli.
Tim sa
Djuk univerziteta u Severnoj Karolini kaže: “Po prvi put uspeli smo da
demonstriramo direktni kanal razmene informacija između dva mozga
životinja bez ikakvog regularnog oblika komunikacije”. Istraživač Migel Nikolelis, pionir u istraživanju interfejsa između
mozga i kompjutera kaže da studija prvi korak ka “organskim
kompjuterima” ili “moždanom internetu”.
On kaže da takva
komunikacija može čak dovesti do toga da jedna životinja prisvoji tuđi
identitet, ili početi da ga kontroliše.
U eksperimentu čiji su
rezultati objavljeni u žurnalu Scientific Reports miskroskopske
elektrode ugrađene su u mozak pacova što je omogućilo jednoj životinji
da drugoj prenosi instrukcije, iako su bile u odvojenim kavezima.
Prvi pacov, poznat kao “enkoder” trebalo je da pronađe vodu u kavezu reagujući na svetlo i povlačeći određenu polugu.
Njegov mozak bio je povezan sa drugom životinjom “dekoderom” koja nije primala svetlosne signale.
Umesto toga, druga životinja oslanjala se isključivo na moždane
instrukcije, ali je ipak uspela da pritisne pravu polugu i dobije
nagradu.
Za čudo, komunikacija između njih bila je dvosmerna.
Naime, enkoder nije primao punu nagradu, ako bi dekoder napravio
pogrešan izbor. On je to razumeo i trudio se da šalje jasnije moždane
signale.
“Videli smo da kada dekoder napravi grešku, enkoder
menja i moždane funkcije i ponašanje, kako bi olakšao svom partneru da
napravi pravu odluku”, kaže dr Nikolelis.
U drugom eksperimentu u kom su pacovi ispitanici morali da se služe samo brkovima, njihova saradnja je ponovljena. Postoje dokazi da je dekoder pacov počeo čak da razvija dvostruki
identitet tako što je primao signale i putem svojih brkova, ali i od
brkova njegovog partnera.
Eksperiment je ponovljen sa još
jednim parom pacova od kojih je jedan bio u Diremu (Severna Karolina), a
drugi u Natalu (Brazil).
Naučnici su snimali moždane signale
kod pacova i slali ih jedan drugom, utvrdivši da pacovi komuniciraju
uprkos tako velikoj udaljenosti.
Коментари
Постави коментар