analytics

12. октобар 2013.

Učimo!

Škola se isplati – i bukvalno

Poređenje znanja učenika širom sveta odvija se godinama. Sada je jedna studija uporedila šta znaju radno sposobni ljudi iz 24 zemlje. Rezultati pokazuju da oni koji su lošije obrazovani znatno lošije i prolaze u životu.

 
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predstavila je studiju nalik PISA-testu za školarce. Samo što su se ovog puta u klupama našli odrasli, radno sposobni (16-65 godina) iz 24 države sveta. „Cilj je bio da saznamo kakvim veštinama odrasli barataju, kako koriste svoje kompetencije u životu i na radnom mestu i kako to utiče na njihov životni standard“, objašnjava za DW statističar Andreas Šlajher koji je učestvovao u studiji. Rezultati su jasni: „Kompetencije odlučuju o položaju na tržištu rada, ali o tome da li se ljudi u politici osećaju kao subjekti ili kao objekti. Obrazovanje doprinosi odgovornosti za sopstveno zdravlje ili lični angažman“, kaže Šlajher.

Zadaci koji su postavljeni pred 160.000 hiljada ispitanika širom sveta, uglavnom su bili jednostavni – osnovna matematika (račun), čitanje i razumevanje pročitanog i rad na računaru. Jedan od zadataka bio je pročitati i razumeti uputstvo vrtića roditeljima – na početku tog teksta jasno stoji: „Molimo Vas, dovedite dete u vrtić najkasnije u 10 časova.“ Sledi niz drugih stavki, a zatim pitanje: „Kada najkasnije treba dovesti dete u vrtić?“ Ko na to pitanje ne zna da odgovori – a takvih je priličan broj – teško može primerno da učestvuje u društvenom životu u Nemačkoj, kaže Andreas Šlajher.

I odrasli su deca svojih roditelja

Najbolje rezultate postigli su Japanci i Finci, najgore Španci i Italijani. Nemačka je nešto ispod proseka, tome doprinosi loše razumevanje pročitanog za koje nemačka štampa piše da je često „ispod nivo osnovaca“. U računskim zadacima Nemci stoje nešto bolje od proseka. Međutim naš sagovornik upozorava da i među 5.000 testiranih Nemaca postoje ogromne razlike i da relativno velika grupa ispitanika pokazuje očajno znanje – posebno se misli na imigrante, ili, kako se to u Nemačkoj politički korektno kaže – „ljude sa migrantskom pozadinom“. Ekstremne razlike prouzrokuje i društveni status porodice. Ljudi čiji roditelji nisu završili ni fakultet ni stručnu školu ni zanat pokazali su očajne rezultate u proseku – uostalom isto kao i deca na PISA-testu.

 
Nemački univerziteti uglavnom se koncentrišu na mlade studente. Mihael Šeman, profesor kelnskog Univerziteta zadužen za obrazovanje odraslih, primećuje interesantne razlike i u okviru pojedinih država. Tako recimo u Južnoj Koreji postoji ogromna razlika u kompetencijama mlađih ljudi, koji su bolje obrazovani, i starijih. Slično je primećeno i u Finskoj.

Obrazovanje mora da se isplati

Programi koje vodi Šeman upravo nude prekvalifikacije ili dodatno obrazovanje starijima. Iako mogućnosti postoje, a školovanje je uglavnom besplatno, oni kojima je znanje najviše potrebno najmanje ga stiču. Ljudi sa najlošijim rezultatima na testu posežu za doškolovanjem čak osam puta ređe nego oni sa najboljim rezultatima. Andreas Šlajher kaže da stvari tu bolje stoje u skandinavskim zemljama i Japanu i naziva to „kulturom doškolovanja“. „Nemački univerziteti pre svega obrazuju mlade ljude i njihova ponuda je dosta jednosmerna“, kaže ovaj stručnjak.
Profesor Šeman smatra da je studija važan korak, ali da sada ponudama za doškolovanje treba uistinu i dopreti do slabo obrazovanih ljudi. „Treba razbiti spiralu slabog obrazovanja i nezaposlenosti. To je naš zadatak“, zaključuje Šeman. Pri tome je ključno da se dodatne kompetencije, koje se ne steknu u ranoj mladosti, na kraju odraze i na stanje novčanika, dodaje Šlajher. „Mehaničaru se mora omogućiti da kroz dalje obrazovanje postane inženjer. To moraju da priznaju i univerziteti i poslodavci. Na kraju krajeva, svako znanje i zvanje treba da se odraze i na zaradu i poziciju na tržištu rada.“