analytics

16. јул 2013.

Ateisti

6 tipova ateista i kako ih prepoznati

Neko bi pomislio da je do sad urađeno mnogo naučnih studija o ateizmu. Baš kao što religija može biti shvaćena “spolja” kroz filter sociologije, psihologije, ekonomije ili istorijskog razumevanja, može i ateizam.

Anosmia / Flickr.com

Ipak, iznenađujuće je malo radova u ovoj oblasti. 
Nedavno je, međutim, objavljena studija sprovedena na Univerzitetu u Tenesiju koja je obuhvatila 1.153 Amerikanca ateiste i bila izuzetno plodonosna - otkrila je šest tipova ateista. 
Najveća grupa (37 odsto) predstavljala je “kulturološke nevernike”, odnosno “akademske ateiste”, ljude koji su dobro obrazovani, zainteresovani za religiju, o njoj informisani, ali nisu vernici. 
Oni se dobro osećaju u sekularnom društvu, koje aksiomatski pretpostavlja da su religijske “istine” uvek “lažne”. 
Njih je dva puta više, od takozvanih “antiteista”. Ova grupa je na istraživanjima pokazala najviše besa, autonomije, narcisizma i dogmatizma, dok je postigla najniže rezultate u merenjima pozitivnih odnosa s drugima 
Asertivni antiteisti i proaktivno i agresivno nameću svoje viđenje stvarnosti drugima i žele da “edukuju” teiste o zastarelosti njihovih verovanja. Ipak, oni su činili samo 14 odsto uzorka. 
Tu su i “neteisti”, najmanja grupa od svih šest. Obuhvata ljude koji se ne priklanjaju ni religiji, ni antireligiji. Njihova pozicija je uglavnom posledica nezainteresovanosti ili apatije. 
Neteisti religiju ne smatraju temom koja je važna, niti su zainteresovani za ateističke pokrete. Oni prosto ne veruju, a njihovo odstustvo vere znači i odsustvo svakog razmišljanja o religiji. 
Jedna od najinteresantnijih za istraživače bila je grupa “ritualnih ateista” (oni su u mnogome slični sa agnosticima istraživačima – i jedni i drugi su “spriritualni, ali ne religiozno”). 
Jedna glavna karakteristika ritualnih ateista / agnostika je da pronalaze svrsishodnost u učenjima određenih religijskih tradicija. 
Oni ih vide manje ili više kao filozofska učenja o načinima življenja i postizanja sreće, nego kao put ka transcedentalnom oslobađanju. 
Ritualni ateisti / agnostici pronalaze korist u tradiciji i ritualu. 
S druge strane, “agnostici istraživači” su ljudi nesigurni u postojanje Boga, ali otvorenog uma i svesni granica ljudskog znanja i iskustva. 
Oni redovno preispituju svoja verovanja i nemaju čvtstu ideološku poziciju. To ne znači da su oni zbunjeni, kažu istraživači. Oni su samo prihvatili neizvesnost. 
Još jedna kategorija, “aktivisti”, obeležava ateiste koji snažno veruju u etičke i humanističke principe. 
Ova vrsta ateista želi da objasni ostatku sveta zašto treba da odbace religiju. Najčešće se udružuju u organizacije koje se bave pravima ljudi, očuvanjem okruženja ili brigom o životinjama. 
Da li ste vi ateista? Pronalazite li se u nekoj od ovih kategorija?