Predstavljamo vam 10 najvažnijih otkrića u medicini u 2012. godini po izboru magazina TIME.


10. Virusi koji se bore protiv akni

Nekada je dobro upotrebiti onu staru izreku „klin se klinom izbija“ a to su učinili i naučnici koji dugi niz decenija vode tešku borbu sa aknama. Sada su rešili da „pošalju“ jedan bezopasni virus na akne. 
Ovaj virus napada akne što daje nadu tinejdžerima ali i odraslima koji imaju akne na licu. 

9. Mišija jajna ćelija nastala od matičnih ćelija

Matične ćelije imaju neverovatan isceliteljski potencijal: mogu da izleče dijabetes, pomognu paralizovanima da prohodaju, poprave srčano oštećenje nastalo posle infarkta...
Međutim, čak i za matične ćelije regeneracija životnih elemenata – jajne ćelije i spermatozoida delovala je kao preveliki izazov. Ili možda ne? Naučnici iz Japana su koristili dve vrste matičnih ćelija miševa. Jedne od embriona starog par dana i jedne od kože odraslih miševa. 
Uspešno su napravili mišiju jajnu ćeliju iz koje su se okotili mali mladunci miša. Ovo je ultimativni dokaz neverovatnih potencijala matičnih ćelija zbog čega se očekuju novi tretmani u lečenju steriliteta kod ljudi.

8. Dekodiranje dečijih tumora

Stopa preživljavanja kod pedijatrijskih kancera se povećala na imresivnih 80-90% u poslednjih par godina što je direktna posledica rane detekcije tumora i hirurškog lečenja ali i hemioterapije i zračenja.
Doktori se nadaju da će projekat koji se bavi genomom dečijih kancera u koji je uloženo više od 65 miliona dolara dati nove terapije i saznanja. 
Razumevanje genetičkih kodova može pomoći u još boljem i ranijem otkrivanju, pravovremenom lečenju i još većoj stopi preživljavanja tumora kod dece. 

7. Brže dijagnoze na osnovu DNK kod novorođenčadi

Ravno 50 sati sada je potrebno za dekodiranje i interpretiranje bebinog genoma. Nekada je ovaj proces trajao 2-3 nedelje. Ova dva dana, ili 50 sati, predstavljaju značajnu razliku između života i smrti za novorođenče u kritičnom stanju.
Brže DNK analize su moguće zahvaljujući novoj tehnologiji i inovativnim softverima koji prepoznaju više od 3.500 genetskih mutacija od kojih nastaju dečije bolesti što doktorima ubrzava odluke koji tretman bebi može da spase život. 
Blizu 30% beba bude smešteno na neonatalnu negu, po rođenju, zbog naslednih bolesti.
6. Razbijanje mita o raku dojke

Rak dojke je veoma kompleksna bolest koja zavisi od genetskih predispozicija ali i životnog stila. Poslednje analize DNK tumora dojke donele su zaključke da je ova bolest zapravo jednostavnija nego što se mislilo.
Projekat koji se bavi istraživanjem genoma hiljada kancera pronašao je više od 30.000 mutacija u 510 primera raka dojke ali ne i previše podtipova. 
Takođe pronađena je veza između raka jajnika i raka dojke što donosi nove tretmane u lečenju obe vrste raka i saznanja o tome zašto su neke bolesti imale bolje ishode od drugih. 
Ova saznanja čine veliku razliku obzirom na to da će direktno uticati na ishod – da li ste neko ko je preživeo i izborio se sa rakom dojke ili ste žrtva ove bolesti. 

5. Nada za bolju borbu protiv autizma
Ohrabrujuće vesti za autističnu decu i njihove roditelje stižu od istraživača koji tvrde da rana terapija može normalizovati sheme u mozgu koje daju simptome ovog stanja. 
Deca sa dijagnozom iz spektra autizma u stadijumu odojčadi, koja su učestvovala u ispitivanju, pokazala su napredak u prepoznavanju lica i objekata. 

4. Delovi tela koji nastaju u laboratoriji

Dobar primer je grkljan koji je napravljen u laboratoriji uz pomoć nanotehnologije i matičnih ćelija. 
Zahvaljujući matićnim ćelijama, pacijenti kojima su potrebne nove traheje sada mogu uzgajati svoje. 
Istraživači u Institutu Karolinska napravili su traheju koja povezuje nos i usta sa plućima koristeći mikrovlakna i matićne ćelije uzete iz koštane srži pacijenta čije je traheje uništio rak.
3. Truvada – lek protiv HIV-a

Kao kombinacija dva antivirusna leka Truvada se sada po prvi put koristi da spreči infekciju kod odraslih nezaraženih ljudi.
Nakon isrcpnih i obimnih istraživanja FDA je odobrila ovaj lek za korišćenje kod zdravih ljudi koji su u riziku da budu zaraženi HIV-om. 
Studija je pokazala da nerinficirani partneri HIV pozitivnih pacijenata smanjuju šanse da postanu inficirani za zadivljujućih 42-57 procenata. 
Iako je javnost zabrinuta da ovaj lek može uzrokovati rizično ponašanje u vidu nezaštićenog seksa, zdravstveni eksperti pozdravljaju novi način borbe protiv AIDS-a a to je sprečavanje prviobitnog nastanka infekcije. 

2. Uloga mikroba u našem telu

Najčešća komponenta ljudskog tela jesu bube. Mikroba, koji žive na i u nama, ima 10 puta više nego ćelija u našem telu.
Istraživači su završili tek prvu fazu projekta koji istražuje ljudske mikrobe i došli su do otkrića da su većina naši prijatelji koji vredno rade kako bismo svarili hranu, izgradili jak imunitet i slično. 
Neki drugi igraju važnu ulogu u broju hroničnih stanja koja uključuju upale i gojaznost. Naučnici veruju da će nam mikrobi pomoći u lečenju najupornijih zdravstvenih problema. 

1. 98% ljudskog genoma nije "đubre"

Pošto je bio markiran kao „nepotrebni genetski otpad“ nova istraživanja su dovela do dokaza da ostatak genoma ima svoje funkciju i da one nisu male.
Ovi delovi ljudskog genoma služe kako bi regulisali metaboličke prekidače koji regulišu kako i kada određeni geni funkcionišu. 
Bez njih, kažu naučnici, geni bi bili kao gomila nabacanih reči bez funkcije i značenja.