analytics

23. новембар 2012.

Ja ovo odavno govorim



       Rutinski i preventivni pregledi ne pomazu sprecavanju pacijentov rizik od umiranja bilo od malignih bolesti, bilo od kardiovaskularnih. Ovo pokazuje velika Danska studija. Ljudi koji dolaze na ovakve preglede su naizgled zdravi bez ikakvog specificnog rizika. Dolaze na redovne standardizovane preglede i razgovor o stilu zivota. Cilj ovih pregleda je da se uoce rani znaci bolesti i da se time smanji rizik od rane smrti.
       Ovo istrazivanje zapravo obuhvata 14 studija sa 183000 pacijenata. Naucnici su utvrdili da rutinski pregledi zdravih ljudi zapravo u odredjenoj meri uvode bolesnika u (ne)invazivnu dijagnostiku sto cesto dovodi do davanja dijagnoza kojih objektivno nema i samim tim i nepotrebnog lecenja. Do sada NISU nadjene koristi od preventivnih i sistematskih pregleda. Samo u ovu svrhu bilo je ukljuceno 200000 ispitanika. 
       Ovo ne treba tumaciti kao akciju protiv preventivnih pregleda, niti protiv lekara koji pokusavaju da pomognu bolesnicima, navodi doktor Lase Krogsbol sa Instituta u Kopenhagenu. Dokaz za ovo je da je lecenje prehipertenzije ili blage hiperteznije koja se na ovaj nacin moze otkriti jako vazno. Vrlo vazno je odabrati prave pacijente kojima ovakvi pregledi zaista koriste, odnosno gde je dobit od ovakvih pregleda veca od potencijalnih gubitaka.
        Doktor Krogsbol predlaze ciljane preglede kao daleko efikasnije. Time se i lekari fokusiraju na ljude koji imaju faktore rizika, ili imaju tegobe i objektivne razloge za brigu i preglede.
     
.
SOURCES: Lasse T. Krogsboll, Ph.D. candidate, Nordic Cochrane Centre, Righospitalet, Copenhagen; Domhnall MacAuley, M.D., clinical primary care editor, BMJ Editorial, London; Nov. 20, 2012, BMJ, online
 
 http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=1164852177851267348#editor/target=post;postID=4674441477562120427