analytics

12. новембар 2011.

APSOLUTNA ARITMIJA I ANTIKOAGULANTNA TERAPIJA

       Već skoro šest decenija primenjuje se oralna antikoagulantna terapija (AKT), sa vitaminom K kao njegovim antagonistom (lek koji se daje kada dodje do predoziranja AKT). 2011g na evropskom skupu kardiologa u Parizu, atrijalna fibrilacija (AF, ili apsolutna aritmija, kako god je zvali), imala je značajno mesto.
       Aritmija apsoluta je najšešća dugotrajna srčana aritmija. Obuhvata 1-2% ukupne populacije. Šest miliona Evropljana je ima, sa tendencijom da se broj u narednih 50g duplira. Podaci sa Islanda govore da se poslednjih godina broj povećava u epidemijskim razmerama. Ono što bolesnika sa apsolutnom aritmijom ugrožava, to je veća mogućnost nastanka šloga u odnosu na ljude koji ovu aritmiju nemaju. Kod ovakvih bolesnika je rizik od nastanka šloga 5 puta veći nego kod drugih. Zatim, veći je stepen invaliditeta, duži ostanak u bolnici, i ređi izlazak iz bolnice. Smrtnost je generalno dva puta veća, ne samo zbog nastalog šloga - to je i nezavistan faktor mortaliteta. Bolesnici sa paroksizmalnom aritmijom apsolutom (onom koja se povremeno pojavljuje i nestaje, a najčešće je uvod u stalnu), imaju iste rizike kao i oni koji je stalno imaju.  Pored ovoga i pridružene bolesti i godine imaju itekako svoj značaj. U najvećem riziku su oni koji su već imali šlog ili TIA (tranzitorni ishemicni atak), i preko 75g. Potom su faktori rizika takođe, ali ne tako opasni i: srčana insuficijencija, ženski pol, vaskularna bolest, šećerna bolest, koronarna bolest, a i ovaj put godine od 64-75g.
     Suveren lek za umanjenje mogućnosti od nastanka sloga je varfarin. Pored njega u ovu svrhu koristi se i Aspirin, ali sa manjim efektom u sprečavanju šloga od varfarina. U proteklih 20g, izvedeno je dosta izučavanja. Meta analize su pokazale da je sa varfarinom i relativni i apsolutni rizik od nastanka šloga manji kod bolesnika koji ga uzimaju u odnosu na one koji ga ne uzimaju. 
      Dolaze nove generacije lekova kao i uvek. Spremaju se novi lekovi koji bi zamenili Varfarin. Dabigartan je direktni inhibitor trombina, a Rivaroxaban i Apixaban inhibitori faktora Xa. Takođe ne treba zaboraviti da se dva od ova nova tri piju dva puta dnevno za razliku od Varfarina, da im istina nije potrebno kontrolisati INR (international normalized ratio), ali imaju veću mogućnost velikih krvavljenja iz raznih delova tela, i nemaju svoj antidot kao Varfarin što ima svoj vitamin K. Inače broj ishemičnih šlogova sa Apiksabanom nije ništa manji nego sa varfarinom. Naravno ima i studija koje ne govore tako, i koje su promovisane baš letos na pomenutom kongresu.
       Iiiiiiiiiiii, btw, cena im je znaaaačajno viša u odnosu na varfarin. Oko 10-15 evra/dnevno je potrebno za neki od ova tri leka. Sačekacemo još malo. Dabigartan je odobren u SAD, treba još malo vremena bar za prve prave zaključke. Kao i sa varfarinom, trebaće nekoliko decenija, da bi se pravi zaključci zaista izvukli.
       O varfarinu u sledećem članku.