analytics

23. новембар 2011.

KAD SMO VEĆ KOD TELOMERA...

      Telomere i kardiovaskularne bolesti: nove perspektive u hipertenziji

Interesovanje za telomere se tokom godina povećava. 2009. godine američki istraživači, dobili su Nobelovu nagradu za njihovo otkriće. 



                             

  1. dužina telomera prvenstveno je regulisana genetskim faktorima koji deluju na enzim teomerazu 
  2. neki faktori životne sredine možda mogu imati uticaj 
  3. mnoga stanja koja predstavljaju ranu biološku starost imaju kraće telomere, kao i neke hronične bolesti
Postoji niz metoda kojima se može utvrditi dužina telomera. Različite metode u različitim studijama, daju različite rezultate. Tu  je još jedan problem. Telomere se mere u ćelijama periferne krvi (leukociti, limfociti). Postavlja se pitanje da li je to ekvivalent telomera u ćelijama kardiovaskularnog sistema.
U mnogim studijama pokazano je da su kratke telomere povezane sa hipetenzijom, dijabetesom tipa 2 i kardiovaskularnim manifestacijama, kao mogućim rizicima za nastanak šloga, aneurizme abdominalne aorte i koronarne bolesti. Njihova mala dužina može biti i rezultat gojaznosti i uopste nezdravog stila života. 
I pored svih tih studija, rezultati koji pristižu su kontradiktorni. Kod nekih studija, vidi se da se telomere i pored svega ovoga mogu povećati kod 15-25% bolesnika. Kako - nije poznato. Merenja su uspela da predvide kardiovaskularna oboljenja i kod muškaraca i kod žena, ali ne i infakt miokarda i ukupan mortalitet.
Pretpostavilo se da bi merenje telomera predstavljalo i odlican metod za praćenje dejstva lekova, naročito onih za lečenje hipertenzije, i onih za smanjenje masnoća u krvi. Ali, nije bilo uticaja na telomere kod bolesnika koji su koristili Losartan i Atenolol. Ovo se razlikuje od studije sa Pravastatinom.
Zapažen je još jedan paradoks pored brojnih od kada su ova merenja počela. U dve nezavisne studije primećeno je produženje telomera sa hipertrofijom leve komore srca. Razlog nije jasan, pogotovo kada se zna da je ovaj nalaz posledica hipertenzije kao faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih komplikacija. 
Mislim da su samo počeci radova na izučavanju telomera. Zanimljivo je da su telomere normane duzine viđene i kod gojaznih, i kod onih sa višim nivoima holeserola, pušača...... Naravno, tu se metode moraju doraditi i prilagoditi. Preispitati sve ponovo i pokušati sa iznošenjem novih otkrića. Sa različitim paradoksima, postaviće se pitanje: da li je bolest uzrok ili povod smrti. Ne zaboravimo da postoji i apoptoza, ali o njoj neki drugi put.