analytics

06. новембар 2011.

GOJAZNOST

        U svetu gde se hrana uzima u etapama, sposobnost da se zalihe skladište je od suštinske važnosti za opstanak. Masne ćelije prilagođene su za skladištenje viška energije kao triglicerida, i kada je to potrebno, oslobađa energiju kao slobodne masne kiseline. Ovaj sistem dirigovan je endokrinim i nervnim putevima, dozvoljavajući ljudima da prežive glad. Međutim, u izobilju, uz genetsko nasleđe, doći će do razvoja gojaznosti i posledica štetnih po zdravlje.
       Gojaznost je stanje viška masnog tkiva. Obično je jednako povećanju telesne težine, mada postoje vrlo mišićavi ljudi bez masnog tkiva koji po numeričkim standardima odgovaraju gojaznosti. Time se najbolje vidi da je definicija gojaznosti arbitrarna. Prikazuje se body mass index (BMI) koja predstavlja kg/m2. Preostala merenja bi mogla obuhvatiti merenje kožnog nabora, denzitometrija, skener, magentna rezonanca i električna imedanca. Navedene metode imaju naučni, a daleko manji praktični značaj. Normalna težina smatra se kada je BMI i za žene i za muškarce od 19 to 26. Pri istom BMI i žene i muškarci mogu imati manji ili veći sadržaj masti u telu. To je individualno. 30 se računa kao gojaznost, 40, kao morbidna gojaznost. Od 25-30 je višak težine. U ovom slučaju treba smanjiti težinu naročito ukoliko postoji prehipertenzija ili intolerancija na glukozu. 
        Najčešće komplikacije gojaznosti su insulinska rezistencija, šećerna bolest, hipertenzija, hiperlipidemija  i hiperandrogenizam kod žena. Ovo je daleko više izraženo kod onih koji imaju višak masnog tkiva oko stomaka i to u gornjem delu tela nego obrnuto. Mehanizam ovoga nije sasvim poznat, ali se smatra da su masne ćelije u stomaku više lipolitički aktivne nego one u drugim depoima. Oslobađanje slobodih masnih kiselina u portnu cirkulaciju ima neželjene metaboličke aktivnosti, posebno na jetru. Da li adipokini i citokini sekretovani iz visceralnih adipocita imaju ulogu u sistemskim komplikacijama, danas je predmet aktivnog istraživanja. 
        U SAD BMI  veci od 30, je sa 14.5% (1986), povećan na 33.9% (2008). 68% starijih od 20 godina, ima višak kilograma ili je gojazno. Morbidno gojaznih je 5.7%. Gojaznih je najviše među ženama, siromašnima, među crncima i Hispancima. Nažalost i broj gojazne dece stalno raste. 
        Naša težina je pod uticajem endokrinih i neuralnih komponenti. Ovo je vrlo kompleksan uticaj sa vrlo dobro izbalansiranim funkcionisanjem. Taj balans je toliko dobar da unos koji je samo za 0.3% veći tokom 30 godina, rezultiraće sa 9 kg viška.  Promene težine rezultiraju i promenom ponašanja. Ukoliko je kalorijski unos mali, apetit raste a potrošnja energije pada i obrnuto.
         Glavni regulator tih adaptivnih odgovora je hormon leptin, koji deluje u mozgu, pretežno u hipotalamusu. Utiču na apetit, potrošnju energije, i neuroendokrine funkcije. Signali koji utiču su neuralni aferentni purtevi, hormoni i metaboliti. Vagalni uticaji na centar u hipotalamusu je važan kao rezultat rastezanja creva. Hormonski signali ukuljučuju leptin, insulin, kortizol, i peptid YY, holecistokinin koji se stvara u tankom crevu koji se do hipotalamusa prenosi Vagusom. Metabiliti, uključujući i glukozu ima uticaj na apetit. Hipoglikemija stvara glad; inače glukoza normalno nije glavni regulator apetita. Ali zato se u tu svrhu luče razni hipotalamički peptid, pored kojih uticaj imaju još i kulturalni i psihološki faktori. Detaljnije nećemo dalje pisati zbog komplikovanosti svih pomenutih procesa.
        Potrošnja energije uključuje sledeće komponente: (1) odmaranja ili bazalni metabolizam, (2) troškove energije pretvaranja i čuvanja hrane, (3) termičku efekat vežbanja i (4) adaptivnu termogenezu, koja varira kao odgovor na unos kalorija (raste sa povećanjem unosa). Bazalni metabolizam račune za 70% dnevne energetske potrošnje, dok je aktivna fizička aktivnost doprinosi 5-10 %. Prema tome, značajna komponenta svakodnevnog potrošnje energije je fiksna. Adaptivna termogeneza obuhvata braon masno tkivo (BAT) što je važan deo metabolizma kod svih sisara. Kako belo masno tkivo čuva energiju, braon masno tkivo čuva toplotu. Braon masno tkivo postoji kod ljudi, narocito kod novorođenčadi, mada tačna uloga još uvek nije razjašnjena. 
          Masno tkivo raste uvećanjem masnih ćelija, kao i uvećanjem njihovog broja. Gojaznost se viđa u istoj familiji, i jako je teško utvrditi šta je nasleđeno, a šta je stečeno.  Isto tako, jednojajčani blizanci imaju veoma slične BMI bilo da žive zajedno ili odvojeno, a njihovi BMI su mnogo jače povezani nego kod dvojajčanih blizanaca. Ovi genetski efekti izgleda da se odnose i na energetski unos kao i na rashod.