analytics

16. октобар 2011.

Dr Mihailo Petrović

Kako je izgubljeno srce čuvenog ratnog hirurga

Kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka Vojnomedicinska akademija preseljena na Banjicu, taj zid je srušen, a urna je - uništena. Tako je izgubljeno ljudsko srce koje je najveći srpski ratni hirurg i šef hirurgije Prve poljske bolnice u Dragomancima na Solunskom frontu, zaveštao srpskoj medicini.
O značaju dr Mike Petrovića za razvoj ratne hirurgije najbolje svedoči podsećanje na Internacionalni kongres hirurga održan 1909. u Berlinu.
Na iznenađenje prisutnih eminentnih lekara iz čitavog sveta, tamo neki hirurg s brdovitog Balkana objasnio im je kako je rešio problem hernije (kila ili bruh); u to vreme nepremostivu teškoću za evropske zemlje koje su regrute sa hernijom proglašavale nesposobnim za vojsku.

Samo u Srbiji regrutne komisije godišnje su odbijale čak 2.500 regruta - što je skoro jedan kompletan puk - zato što im je bila neophodna operacija kile.
A onda je na scenu stupio dr Mihailo Petrović obavivši u kratkom roku više od 4.500 operacija herniotomije, sa zanemarljivim procentom komplikacija, čime je znatno uvećao broj sposobnih regruta i podigao borbenu gotovost srpske vojske.
Rođen je 1863. u Karlovcu, gimnaziju je završio u Beogradu, a medicinu u Beču. Kao strani podanik, sa godišnjom platom od 1.500 dinara, 1890. stupio je u Opštu državnu bolnicu kao lekarski pomoćnik na hirurškom odeljenju koje je vodio čuveni dr Vojislav Subotić.
Zahvaljujući odličnom poznavanju francuskog i nemačkog, a kasnije i engleskog jezika, pratio je savremenu literaturu. Otuda ubrzo postaje šef hirurgije Moravske stalne vojne bolnice u Nišu, a 1898. podnosi otpust na austrougarsko podaništvo, polaže zakletvu i dobija srpsko državljanstvo.