analytics

15. септембар 2011.

Zdravstvo u Srbiji zaostaje najmanje 30 godina

Zdravstvo u Srbiji zaostaje za drugim zemljama najmanje 30 godina. Lekari se za zdravlje pacijenata bore pomoću štapa i kanapa, a njihove plate su tri puta manje čak i od zarada medicinskih sestara u Nemačkoj. Otud i korupcija na visokom nivou u zdravstvenom sistemu Srbije, upozorava u intervjuu za Press dr Miodrag Stojković, svetski priznati genetičar i vlasnik Specijalne bolnice „Spebo" u Leskovcu.



Stojković ocenjuje da je ključni problem lošeg stanja u srpskom zdravstvu tanak budžet. Kako kaže, decenijama se nije ulagalo u zdravstvo, pa se umesto naukom i dijagnostikom sada bavimo kozmetikom. A za svetsku medicina kaže da je na pragu nove ere, u kojoj će epohalna dostignuća biti omogućena zahvaljujući lečenju matičnim ćelijama.
Šta podrazumeva ta nova era medicine?

- Ona se pre svega odnosi na matične ćelije, koje su postale poznate relativno skoro. Šezdesetih godina prošlog veka medicina je počela aktivno da se bavi krvnim matičnim ćelijama, a sada postoje i drugi tipovi koji se u kliničkim studijama pripremaju za lečenje različitih bolesti.

Koje sve novine u lečenju matičnim ćelijama možemo da očekujemo?

- Prošle godine su u SAD počele kliničke studije ljudskih embrionalnih matičnih ćelija u lečenju povreda kičmene moždine. Tako možemo očekivati da će se matičnim ćelijama lečiti moždani udar, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, mišićna distrofija...

Šta je sa rakom, sidom?

- Postoje naznake da se rade studije bazirane na lečenju side matičnim ćelijama. Što se tiče raka, one se koriste da saznamo zašto je u stvari rak nastao i kakve su karakteristike maligniteta, ali se njima on ne može lečiti.

A da li je realno očekivati da se za 10 ili 20 godina pronađe univerzalni lek protiv raka?

- To je vrlo teško pitanje. Veliki broj analiza se radi u laboratorijama i nije dostupan javnosti. Ali, kada sam ja počeo da se bavim embrionalnim matičnim ćelijama, očekivanja su bila pesimistična. Prošlo je petnaestak godina i tek sada su te matične ćelije ušle u pretkliničke i kliničke studije. U šali rečeno, mogu da ispadnem glup ako bilo šta kažem. Jer, medicina se razvija veoma brzo.

Odakle bi moglo da stigne jedno takvo revolucionarno otkriće?

- Motor nauke je u stvari SAD. Oni imaju najviše novca, samim tim veliki broj istraživanja, ali i veliki broj naučnika u koje su uprte oči celog sveta. Međutim, ni druge zemlje poput Nemačke, Velike Britanije, Švedske ili Izraela ne zaostaju u tome. Na kraju krajeva, i Kina je zemlja koja ulaže enormni novac u nauku.

Da li će ubuduće čitanjem gena moći da se otkriju predispozicije za neku bolest?

- Recimo da će se kombinovanjem genetske dijagnostike rađati bebe kojima će biti isključena mogućnost da obole od raka dojke, iako u porodici postoji ta predispozicija. To se radi tako što se u plastičnoj šolji skeniraju embrioni, odredi koji su bolesni i oni odbace, a zdravi vrate. Nažalost, genetsko skeniranje ljudi se nekada koristi i u loše svrhe. Neki poslodavci traže genetsku ličnu kartu da bi videli da li će potencijalni zaposleni oboleti od neke kardiovaskularne bolesti.

Gde to?

- Bilo je slučajeva u SAD. Bilo je slučajeva i da osiguravajuća kuća neće da osigura osobu ako joj je genetska karta loša.

Ali, radi preventive dobro bi bilo da se to i kod nas radi?

- Apsolutno, ali mora da postoji i zakon koji bi sprečio zloupotrebe.

Šta novo u reproduktivnoj medicini možemo da očekujemo?

- Traži se odgovor zašto žena i pored uspešne vantelesne oplodnje ne može da iznese trudnoću do kraja. Traži se i parametar koji će mnogo preciznije da kaže koji embrion ima veću šansu da se usadi kod buduće majke. To će se postići novom genetskom dijagnostikom. Novim metodama. To je, u stvari, molekularna biologija.

Rekli ste mi da je naš zdravstveni sistem daleko iza razvijenih zemalja?

- Osnovni problem našeg zdravstva je nedostatak novca da se opremi, ne samo modernim, nego i osnovnim stvarima. I sami znate da nema inkubatora za bebe, mamografa, rendgeni su stari po 40 i 50 godina. Da ne pričamo o dijagnostici koja ne koristi molekularnu biologiju. I, kad se poredimo sa zdravstvom u Nemačkoj ili u Britaniji, koje takođe nije perfektno, mnogo smo lošiji. Tamo su mnogo organizovaniji, uslovi za rad lekara su kod njih mnogo bolji. Imaju više vremena da se posvete pacijentima nego naši, koji zbog nedostatka novca rade pomoću štapa i kanapa.

Da li taj problem može da se reši?

- U zdravstvo i nauku nije ulagano decenijama. Sad se nešto pokušava, ali znate šta, došli smo dotle da radimo fasade i krečimo bolnice, menjamo vrata, prozore... Došli smo u situaciju da se bavimo kozmetikom, a gde su oprema, mladi ljudi, nove originalne doktorske teme? Kažem opet, to je problem cele države. Države koja nema novca.

Koliko kasnimo za medicinom u svetu?

- Mnogo. Samo sa matičnim ćelija kasnimo jedno 30 godina. Kao i u mnogim drugim oblastima. Reproduktivna medicina je na dosta visokom nivou, moram da priznam, ali samo zato što su privatne ustanove uložile značajan novac da bi pomogle pacijentima.

A šta je sa korupcijom u zdravstvu?

- Nikada za 19 godina koliko sam živeo u inostranstvu nisam video da je jedan pacijent lekaru odneo kafu, viski ili dao novac da bi imao bolji tretman, kao i da je lekar tražio bilo šta od pacijenta.

Da li su male plate zapravo ključni izvor korupcije?

- Ako se ne varam, plate lekara u našem zdravstvu su od 700 do 1.000 i nešto više evra. To je plata koja je tri puta manja od plate medicinske sestre u Nemačkoj. Zaključak izvedite sami.


Pametni virusi i bakterije

Koje nove bolesti nam prete, jesu li to superbakterije?


- Činjenica je da su bolničke bakterije sve rezistentnije na antibiotike, koji se sve više koriste. Mi se bavimo istraživanjem i lečenjem bolesti koje su se već pojavile, dok su, primera radi, virusi i bakterije, mada prosti organizmi, dovoljno pametni da se stalno menjaju, jer žele da opstanu.


Treba nam banka sperme

Da li su Srbiji potrebne banke sperme i matičnih ćelija?


- Kada se poredi broj spermatozoida muškaraca danas sa onim koji su imali muškarci pre 50 godina, vidi se da se on prepolovio. Ako se takva tendencija nastavi, jednog dana imaćemo muškarce sa samo nekoliko spermatozoida. Zato treba da imamo banke koje će pomagati i muškarcima, ali i ženama koje nemaju svoje jajne ćelije. Sve to zakon kod nas dozvoljava, međutim, ne primenjuje se onako kako treba.