analytics

03. август 2013.

Aspirin

Bajer AG: Od boja do čuvenog Aspirina!

Aspirin je najpoznatiji proizvod kompanije Bajer. Hemijski i farmaceutski gigant obeležava 150 godina od osnivanja. Kako se mala fabrika boja razvila u korporaciju svetskih razmera? Priča poćinje 1. avgusta 1863.
 
1. Avgusta 1863. trgovac Fridrih Bajer i farbar Johan Veskot u otvorili su malu Fabriku boja u Barmenu, jednoj četvrti Vupertala. Posao je išao dobro. Najznačajniji klijent bila je vojska, čije su se uniforme farbale proizvodima Bajera.


Radi prikupljanja svežeg kapitala, kompanija se 1883. pretvara u akcionarsko društvo. U oštroj konkurenciji za nove pigmente i boje, kompanija angažuje diplomce koji su završili tada još uvek relativno nov fakultet - hemiju.

Hemičari i patenti


 
"Zakon o patentima, koji je kasnije uveden u Nemačkoj, tada je ojačao poziciju hemičara", kaže u intervjuu za DW Verner Plumpe, ekonomski istoričar i stručnjak za Bajer na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Jer u Nemačkoj su patenti još u to vreme mogli da budu registrovani samo uz dokaz da je zaštićeni metod zaista nov. Proizvodni program preduzeća se razvija. Pored sintetičkih boja počinju da se prave i lekovi.
Bajer je sa lekovima počeo slučajno. Prilikom proizvodnje boja nastaje otpad, isprva neupotrebljiv. Hemičari su počeli da eksperimentišu sa ovim supstancama. Na kraju, ispostavilo se da je sa nekim od nusproizvoda moguće lečiti bolesti ili makar ublažiti simptome.

Aspirin i Leverkuzen

I svuda u svetu poznati lek protiv bolova Aspirin, koji je 6. Marta 1899. unet u Kraljevski patentni zavod, nastao je na ovaj način. "Aspirin je klasična obrada otpada silicijumske kiseline tokom proizvodnje boja", kaže ekonomski istoričar Verner Plumpe.


Kupovinom male fabrike boja "Karl Leverkuz i sinovi" 1895. godine, Bajer stiče novi proizvodni pogon u Vizdorfu na desnoj obali Rajne, severno od Kelna. Godine 1912. Leverkuzen postaje zvanično sedište firme.

Čak i pre Prvog svetskog rata, Bajer AG je bio globalni igrač sa proizvodnim pogonima i ograncima u mnogim evropskim zemljama, ali i u Brazilu, Argentini, Kini, Japanu i Sjedinjenim Državama. Zapošljava širom sveta više od 10.000 ljudi.

IG Farbe

Nekoliko godina posle Prvog svetskog rata, Bajer gubi svoju nezavisnost. Godine 1925, Bajer se povezuje sa drugim velikim nemačkim hemijskih kompanijama i formira "interesnu zajednicu" - IG Farben.


 
Počinje najmračnije poglavlje u istoriji firme: Kada su nacisti došli na vlast 1933, cela hemijska industrija zbog pohlepe pada u fatalnu zavisnost od politike nacističkih vladara. Hemijski proizvodi, kao što su sintetički benzin i gume, igraju važnu ulogu u Hitlerovim planovima naoružavanja. IG je uključen u proizvodnju otrovnog gasa Ciklon B, kojim nacisti ubijaju milione ljudi. Samo u pogonima Bajera krajem 1944. više od 4.000 zaposlenih bili su prinudni radnici.

"Najdramatičniji slučaj je svakako fabrika IG Farben u Aušvicu, koja je nastala pod pritiskom nacista", kaže Plumpe. "Ovde možete da vidite da moralne barijere više ne postoje. Niko od menadžera nije rekao: "Ovde je kraj, ovo nećemo raditi."

Posle Drugog svetskog rata, IG Farben je razbijen, članovi Upravnog odbora optuženi su pred sudom u Nirnbergu.

Globalna kompanija sa tri velike delatnosti

Bajer se ponovo osniva 1951, uspešna priča se nastavlja. Godine 1994. uspeva i kupovina odnosno povraćaj imena kompanije u SAD, koje je tamo bilo izgubljeno još posle Prvog svetskog rata. Uticajni koncern ponovo može da se predstavlja „Bajerovim krstom“ u toj zemlji.
Međutim, u SAD umiru pacijenti posle uzimanja Lipobaja, leka za snižavanje nivoa masti u krvi. Skandal je toliko potresao kompaniju da je 2001, čak razmatrano napuštanje farmaceutskih aktivnosti.
Ali ispalo je sasvim drugačije. Zdravstveni sektor je danas glavni posao Bajera, koji donosi skoro 50 odsto zarade. Firma iz Leverkuzena takođe je aktivna u zaštiti bilja, proizvodnji semena i herbicida. Treći stub poslovanja jeste "visoko-kvalitetna plastika" za klijente kao što su automobilska, elektronska i građevinska industrija. Sa oko 110.000 zaposlenih širom sveta i skoro 40 milijardi evra godišnje, Bajer AG spada u vodeće nemačke farmaceutske i hemijske firme. Pored, Tisen Krupa, Simensa, Dajmlera i BASF-a, Bajer važi za jednu od nemačkih firmi sa najdužom tradicijom.