Sindrom nemirnih nogu

 

     Sindrom nemirnih nogu se dijagnostikuje na osnovu cetiri kriterijuma: 1 - nagon da pomerate noge, 2 - narocito je izrazen u neprijatnim situacijama. 3 - simptomi se javljaju tokom odmora i poboljsavaju se nakon pomeranja nogu. 4 - pogorsavaju se kako pada mrak i ide noc.

     Tezina simptoma je varijabilna. Studija u zapadnoj Evropi je pokazala da 0.8% populacije ima ove tegobe koje ozbiljno lose uticu na njihov kvalitet zivota. Cesce se javlja kod zena, a sansa za pojavljivanje raste sa godinama.

      Iako je uzrok nepoznat jer ne postoje potpuno adekvatni dijagnosticki testovi, ipak se zna da je uzrok organeske prirode. Javljaju se u porodicama u kojima je ovih tegoba vec bilo. Mogu biti potpuno nejasnog uzroka, ali i kao posledica vec nekog postojeceg problema sa zdravljem. Mogu se javiti kao posledica nedostatka gvozdja, u trudnoci, neuropatijama, bubreznoj insuficijenciji. Zatim, u depresiji, anksioznosti i kod ljudi sa nesanicom.

     Na trzistu ima dosta lekova koji se koriste u lecenju, ali oni imaju dosta nezeljenih efekata. Cak mogu i pogorsati bolest koju lece. Pogorsanje se vidja u smislu da se tegobe od pocinjanja uzimanja leka pojavljuju i tokom dana, a da je period kada ih nema kraci. Takodje, i drugi delovi tela sem nogu se mogu ukljuciti tokom napada.
     Za ovu bolest se zna vekovima, ali potrebno je jos vremena da njena izucavanja da bi se dijagnostika i lecenje vremenom poboljsali.   

Gert Jan Lammers, neurologist and clinical neurophysiologist

http://www.bmj.com/content/345/bmj.e7592?utm_medium=email&utm_campaign=5429&utm_content=BMJ%20-%20What%27s%20New%20Online&utm_term=Restless%20legs%20syndrome&utm_source=Adestra_BMJ