TIP A LIČNOSTI I TEORIJE ZASNOVANE NA ISTOM

Razrađujući teoriju "Tip A model ponašanja sklon koronarnoj bolesti", individue tipa A ličnosti svojim reakcijama na stres predstavljaju poseban faktor rizika za koronarnu bolest. Iako su Friedman i Rosenman predstavili i popularisali teoriju tipa A, William Osler (1910) je prvi nagovestio da tipični koronarni bolesnik "nije neurotičan, ali je robusan, brz u razmišljanju i pokretima, pakosno ambiciozan, i uvek u pokretu".

Tip A ličnosti poseduje brzinu, takmičarski duh i agresivnost. Reanaliza MRFIT studije pokazala je da karakteristike tipa A ličnosti koje je studija obuhvatila nemaju uticaja na raniju pojavu koronarne bolesti, ali da netrpeljivost i "hladan" odnos prema drugome ima. Jasnijim istraživanjima, taj "hladan" odnos prema drugome je ustanovljen kao nezavistan prediktor mortaliteta uopšte. 
Wolf je još 1960 postavio značajne karakteristike ličnosti koji mogu karakterisati tip A ličnosti: tendencije ka lošem raspolozenju nazvane: "Sizifova reakcija" prema mitskom kralju Korinta (Wolf, 1985), netrpeljivost, nedostatak socijalne podrske.... To sve predstavlja "toksične" komponente tipa A ličnosti, koje se ne mogu resorbovati. 

Ljudi tipa A ličnosti imaju povećan pritisak krvi kroz mišiće, povišen nivo adrenalina, noradrenalina i kortizola tokom rešavanja aritmetičkih problema. Kombinacija odbojnosti i uznemirenja je udružena sa velikim promenama dijastolnog pritiska tokom rešavanja mentalnih zadataka. Tip A tokom straha ima povećan odgovor kateholamina u krvi i oscilacija u krvnom pritisku. Druge studije su uključivale izazov, takmičenje ili uznemirenje kod ljudi tipova A. Takođe su pokazale povišen nivo adrenalina, norarenalina i dopamina, u poređenju sa ljudima tipa B ličnosti. 

magistarska teza dr Maja Nešović, Beograd, 1998.

Odnos androgenih hormona, lipoproteinskog statusa i tipa ličnosti kod bolesnika sa koronarnom bolešću