analytics

27. новембар 2011.

BOL

Zadatak medicine je da sačuva zdravlje i da čoveka oslobodi patnje. Razumevanje bola je bitno za oba ova cilja. Bol je najčešći simptom koji dovodi pacijenta lekaru. Funkcija bola je da štiti telo i održava homeostazu. On to čini tako što detektuje, lokalizuje i identifikuje potencijalne ili stvarne štetne procese. 

              
Različite bolesti proizvode različite obrasce oštećenja tkiva. Kvalitet, vreme javljanja i lokalizacija daju važne dijagnostičke naznake. Lekar ima odgovornost da brzo i efektivno odagna bol.  Mada, u Srbiji tokom ovih 17 godina rada, ja na ovaj rezon jos nisam naišla. Kod nas je tako normalno da nešto boli kada ti nešto fali ili da boli tokom neke procedure....uopšte da boli. Žašto je tako? Ne znam, valjda zbog primitivnosti. Pre više od 30 godina, u Londonu, je prikazivan film Andžeja Vajde "bez anestezije", i Englezi su ovaj film koji prikazuje vađenje zuba bez anestezije doživljavali kao najveći horor. Da li su oni još tada bili manje primitivni od nas? 
Bol je neprijatna senzacija lokalizovana u nekom delu tela. Najčešće se opisuje kao probadanje, žarenje, cepanje, uvrtanje, stiskanje. Uz ovo je najčešće prisutna i emocionalna reakcija (strah, tuga). Šta više, svaki bol umerenog ili jačeg intenziteta prati anksioznost i potrebu pacijenta da pobegne ili prekine to osećanje. Kada je ovo prisutno uz bol se viđa i povišen pritisak, frekvenca srca, zenice se poširuju, i raste nivo kortizola. Pored toga, prisutne su i kontrakcije mišića.
Nakon povrede i obični beznačajni stimulansi oko povrede mogu izazvati bol. Osetljivost je klinički važan proces kome doprinose dodiri i hiperalgezija. Hiperalgezija je prejak bol koji se tada javlja, a u normalnim uslovima se stimulans najčešće ne bi ni osetio. Najbolji primer za to je kada koža izgori na Suncu, blag udarac po njoj ili topla voda izazivaju jak bol.
Bol je promenljiva veličina i u odnosu na različite situacije, i na različite pojedince. Poznato je da sportisti dobro podnose bol i pri najozbiljnijim prelomima. Takodje, tokom drugog svetskog rata, borci su se vrlo malo žalili na bolove i pri najvećim povredama. Bol može ublažiti i sam predlog za davanje leka protiv bola, čak i kada se da placebo (lažni lek, a da pacijent to ne zna). Sa druge strane tu je i ona grupa pacijenata koja i od minornih bolova kao sto je vađenje krvi iz vene prave spektakl. Pomen leka čijim bi davanjem i taj bol bio povećan, bol bi se kod pacijenta zaista povećao, iako zaista takav lek nije dat - data je inertna supstanca (nocebo efekat). Snažan efekat čekanja da bol prođe, moduliše bol kroz mozak uključujući u to veze sa hipotalamusom, srednjim mozgom i moždinom. Selektivno se moduliše bol ka popuštanju, i to je placebo. Ovo je opisano najkraće da se makar malo stekne utisak o tome. Sve ostalo bilo bi duže i potpuno neshvatljivo. 
Uopšte, ljudski mozak može smanjiti doživljaj bola pažnjom, sugestijama i opioidnim analgeticima (lekovi koji ublažavaju i uklanjaju bol). Svaka od komponenti u ovom putu sprovođenja bola poseduje i opioidne receptore (tačkice na koje se koješta može zalepiti). Na te tačkice se i lepe opioidni analgetici (npr. morfin), kao i naši prirodni opioidni peptidi (enkefalini i endorfini). Lučenje naših prirodnih opijata može stimulisati bilo šta.... lepa reč voljene osobe, dodir majčine ruke.........i bol je kao rukom odnešen.