STEVE JOBS

Jedan dobar članak iz Ella od pre nekoliko godina, u originalu prepisan

“Steve Jobs (1955) vodeća je ličnost svetske komjuterske i zabavne industrije. Dovoljno je ako podsetim da je taj sredovečni Amerikanac koosnivač firme Apple Computer, da je bio osnivač Pixara (dok ga nije kupio Disney) I NeXTa (dok nije postao sastavni deo Applea). Usvojeno dete, petnaest godina je u srećnom braku, ima troje dece, a svojevremeno je bio u emotivnoj vezi sa poznatom pevacicom Joan Baez. Nepotrebno je da dodam da je i - milijarder. O njegovom uzbudljivom životu napisano je više neautorizovanih biografija. Sasvim dovoljno da sam, kada mi je Evelin poslala govor koji je gospodin Jobs održao studentima prestižnog Reed Collegea, skupog gotovo kao Stanford, koji je svojevremeno napustio posle samo šest meseci dosađivanja na predavanjima, pošto je njegove roditelje taj eksperiment koštao usteđevine, taj dokument brižljivo sačuvala. Zašto? Pa, našla sam u njemu nekoliko jednostavnih uputstava za kojima posežem u većini situacija koje zahtevaju odluku.

       “Nikada nisam završio koledž” tim iskrenim priznanjem započeo je govor pred nesuđenim kolegama Macov duhovni otac. Umesto klasičnog predavanja, ispričao im je tri poučne priče iz svog života. Odluka o napuštanju koledža bila je zastrašujuća u ono vreme, ali je iz današnje perspektive bila jedna od najboljih koje je kaže, ikada doneo. Napustio je sva predavanja koja ga nisu interesovala, ali je izabrao da, u pripremi za odlazak, sluša neka koja su mu izgledala zanimljiva. Opredelio se za kurs kaligrafije, želeo je da nauči šta veliku tipografiju čini velikom. Izgledalo je da ništa od toga što je učio neće imati nikakvu praktičnu primenu u njegovom potonjem životu. Dok je išao na časove, spavao je na podu soba svojih prijatelja, prelazio je po sedam milja da bi, bar jedanput nedeljno pojeo pristojan, besplatan obrok. “deset godina kasnije, kada smo dizajnirali prvi Macintosh komjuter, to znanje mi se vratilo. Bio je to prvi komjuter sa lepom tipografijom. Da nisam pohađao taj, jedini kurs na koledžu, Mac ne bi danas imao izbor od svih ovih proporciponalno oblikovanih fontova. A pošto je Windows kopirao Mac, izgleda da ga nijedan personalni komjuter ne bi imao. Naravno, bilo je nemoguće pretpostaviti tako nešto gledajući unapred dok sam išao na koledž. Ali je to postalo evidentno gledajući deset godina unazad”. Naravoučenije: važne odluke povezane su sa vašom budućnošću. Naophodno je da verujete u nešto – u sudbinu, karmu, unutrašnji glas, intuiciju. I da ih čujete I poslušate.

      Drugo uputstvo naslovio je kao priču o ljubavi I gubitku. Poznato je da su Jobs I njegov drug Wozniak stvorili Apple u garaži Steveovih roditelja. Za deset narednih godina Apple je izrastao u kompaniju sa 4000 zaposlenih vrednu dva biliona dolara. Upravo su kreirali svoje vrhunsko delo Macintosh u trenutku kada je Steve napunio trideset godina. A onda je od borda direktora dobio otkaz jer su se njhove vizije budućnosti kompanije nepomirljivo razlikovale. Usledio je javni skandal. Video je kako mu se čitav dotadašnji život ruši u paramparčad, nije znao šta da preduzme. Gubitak, međutim, nije ubio ljubav prema odabranom poslu. Odlučio je da krene iz početka. “Teško breme uspeha, zamenila je nepodnošljiva lakoća ponovnog početka. Bio sam manje siguran nego ranije. To me je podstaklo da uđem u najkreativniji period mog života”.

     U narednih pet godina osnovao je kompaniju “NeXT”, zatim još jednu nazvanu Pixar. U to vreme zaljubio se u izvanrednu ženu koja će mu postati supruga. Pixar je proizvodjač prvog svetskog kompjuterski urađenog animiranog filma “Toy story”, a danas je najuspešniji studio za animaciju u svetu. U nepredvidivom redosledu događaja Apple je kupio NeXT, Jobs se vratio u Apple, a tehnologija koju su razvili u NeXTu cini suštinu Appleove današnje renesanse. U tom periodu Steve je dobio I decu.

      “Mislim da se ništa od ovoga ne bi dogodilo da nisam bio otpušten iz Applea. Bio je to vrlo gorak lek, ali je on pacijentu bio neophodan. Nekada vas život jako tresne o zemlju, ali ne gubite nadu. Odrzala me je činjenica da sam stvarno voleo ono što radim. Najveći deo života provodite radeći. Da biste ga proveli u zadovoljstvu, potrebno je da verujete da je to vaan posao”

        Naravoučenije: pronađite ono što zaista volite da radite. Kao I uvek kada su u putanju srca, znaćete kada to nađete. Nipošto ne odustajte.

        Treća Jobsova priča je o smrti: Kaže da je još kao tinejdžer pročitao savet: živi svakoga dana kao da ti je poslednji. To je na njega ostavilo tako jak utisak da je narednih decenija svakoga jutra, pred ogledalom, sebi postavljao pitanje da li bi tog dana radio to što bi trebalo da radi znajuži da mu je poslednji. Kada bi nekoliko dana zaredom odgovor bio “ne”, znao sam da bi nešto trebalo da menjam. Podsećanje na činjenicu da bih uskoro mogao da umrem, bilo je najkorisniji alat uz pomoć koga sam donosio najznačajnije životne odluke. Jer gotovo sve – sva očekivanja, sav ponos, strah, stid ili nelagodnost zbog mogućeg promašaja – pada u vodu pri suočavanju sa smrću. Ostaje samo ono što je stvarno važno”

        Čitajuci omiljenu publikaciju iz šezdesetih godina The Whole Earth Catalog, Jobs je zapamtio tekst napisan na putokazu slike sa poslednje strane oproštajnog izdanja: “Ostanite gladni. Ostanite ludi” Kaže da je to poruka koju bi sam rado potpisao.

        Pre godinu I po dana Jobs se blisko suočio sa smrću. Dijagnostikovan mu je rak pankreasa, ali je imao sreću da se ustanovi da je to jedan od izuzetno retkih slučajeva koji se mogu hirurškim putem lečiti. On, ipak, veruje da je smrt najbolji izum života. Ona odnosi staro, ostavljajući prostor novome. Toga bi svi trebalo da budemo svesni.

      Naravoučenije: vreme nam je ograničeno. Ne gubimo ga živeći tuđe živote. Ne osvrćimo se na tuđa mišljenja kada je naš život u pitanju. Slušajmo svoje srce I sopstvenu intuiciju".