I tako.....

 

Milka - jedan komadić i tamo ste

Rakija - jedna boca i na podu ste

Marihuana - jedan dim i nema gde te nema

RZZO

I OVO GOVORIM VEĆ DUŽE VREME

Koalicija lekara objavila spisak nepotrebnih i štetnih testova i tretmana

Široka koalicija lekara i grupa za odbranu prava potrošača objavila je spisak desetina lekarskih testova, tretmana i procedura za koje se smatra da su nepotrebni, skupi, pa čak i štetni.

Spisak od 90 procedura koje su ocenjene kao nepotrebne je dvostruko duži od sličnog spiska objavljenog prošle godine. Pomenuti spisak je deo kampanje koju je "lansirao" Američki odbor za internu medicinu, nazvane "Mudar izbor", sa ciljem da se lekari odvrate od prepisivanja takvih procedura koje su postale uobičajena praksa, ali koje podižu cenu zdravstvene zaštite u SAD.

Među uobičajenim procedurama za koje medicinski stručnjaci pozivaju lekare da ih izbegavaju je davanje lekova za gorušicu bebama koje pate od kiseline i nagovaranje žena da se podvrgnu carskom rezu, ako su prošle termin od predviđenog dana porođaja. Lekari koji su radili na ovom izveštaju kažu da se neke medicinske procedure prečesto koriste zbog ličnih navika lekara i zbog ličnih zahteva pacijenata koji smatraju da im je neka terapija neophodna.

Na primer, u rizičnoj grupi žena u dobi između 30 i 65 godina ili mlađe od 21-godišnji Papanikolau test (PAPA test) ne nudi nikakvu prednost u odnosu na test koji bi se vršio svake tri godine, saopštio je Američki koledž akušera i ginekologa (AGOC). PAPA test je deo ginekološkog pregleda čiji je cilj što ranije otkrivanje prekanceroznih i kanceroznih stanja grlića materice.

Druga uobičajena praksa prepisivanja antibiotika i za sinusnu infekciju i za konjuktivitis je u većini slučajeva apsolutno nepotrebna. Uzrok tih bolesti, kažu lekari, skoro uvek je virus, koji antibiotici ne leče.

Takođe, oko 50 odsto dece koji dođu u urgentni centar sa povredom glave odmah se šalju na CT skener, a što samo povećava izlaganje radijaciji i može da ubrza pojavu raka kasnije u životu. Kompjuterizovana tomografija (skraćeno CT) je radiološka metoda snimanja koja pored rendgen zračenja primenjuje i tomografiju, metodu obrade snimaka uz primenu računara i savremenih programskih paketa.

- Dvadeset i pet vodećih specijalističkih medicinskih udruženja sada su javno identifikovali koji testovi i tretmani su oubičajeni u njihovoj praksi, ali nisu uvek od koristi - kaže doktor Kristina Kasel, predsednik Američkog odbora interne medicine (ABIM).

izvor: Blic

Ovo ne smete propustiti

Izložba "Bodies Revealed (Razotkrivanje tela)" u Beogradu - Dan u Beogradu

inShare

Cena karata će biti 950 dinara za odrasle, 750 za studente kao i 450 dinara za decu. Omogućena je i kupovina porodičnog paketa koji podrazumeva dve karte za odrasle i dve za decu po ceni od 2.350 dinara. Uobičajena cena karata za izložbu “Bodies Revealed” širom sveta je između 15 i 20 evra, pa je ovo ipak nešto manje. Fotografisanje je zabranjeno.

Proučavanje ljudske anatomije oduvek je funkcionisalo po jednostavnom principu: posmatrati znači učiti. Isti princip koristio se i u egipatskoj, grčkoj, rimskoj i kulturi Islama za napredno učenje o ljudskom telu, bazirano na naučnim principima. Javne obdukcije tela tokom renesanse produbile su znanja na ovu temu, postavljajući temelje modernim medicinskim istraživanjima, pa i ovoj izložbi.

Prateći princip da posmatrati znači učiti, izložba “Razotkrivanje tela” koristi secirane uzorke ljudskih tela kako bi posetiocima podarila vizuelni udžbenik njihovog organizma. Svi eksponati tretirani su dostojanstveno i u skladu sa dubokim poštovanjem koje s punim pravom zaslužuju.

Naša tela, kompleksnija su i čudesnija od svih kompjutera i modernih tehničkih spravica koje danas koristimo. Ipak, mnogi nemaju predstavu o tome šta se nalazi ispod naše kože – na koji način naša tela funkcionišu, šta im je potrebno da prežive, šta je to što ih uništava, a šta ih oživljava.

Izložba je podeljena u devet različitih segmenata (skeletni sistem, mišićni, nervni, sistem za varenje, respiratorni, cirkulatorni, reproduktivni, urinarni i integumentarni sistem, koga čine koža, znojne žlezde, kosa i nokti). Sva tela i organi sačuvani su posebnom metodom koja se zove prezervacija polimerima, posle koje se dobija gumirani uzorak koji se može ispitivati bez ikakve opasnosti da bude oštećen. (danubeogradu.rs)

                          

10 neverovatnih cinjenica o nasem telu

Naše telo može zapanjujuće stvari. Njihov spisak je dug, ali evo 10 činjenica o njemu koje najverovatnije još ne znate.

 1. Svaki dodatni kilogram telesne težine prisiljava telo da formira oko 20 km novih krvnih sudova

Kada to znamo, nije teško razumeti vezu između gojaznosti i srčanih oboljenja. Najveći deo ovih krvnih sudova predstavljaju sićušni kapilari, ali tu su i male vene i arterije.

Dobra vest je da stvar funkcioniše i u obrnutom pravcu: ako izgubite kilogram telesne težine, vaše telo će blokirati i apsorbovati krvne sudove koji mu više nisu potrebni.

  2. U svakom trenutku verovatno dišete samo kroz jednu nozdrvu

Ovo važi za 85 odsto ljudi. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se nozdrve automatski smenjuju na svaka četiri sata, otprilike. Disanje kroz različite nozdrve ima različito dejstvo na telo. Desna nozdrva, recimo, povećava nivo glukoze u krvi i čini da koristimo više kiseonika, a takođe i stimuliše levu (logičku) stranu našeg mozga, dok disanje kroz levu nozdrvu stimuliše desnu (kreativnu) stranu mozga, što može i namerno da se iskoristi, ukoliko nam je potrebno.

  3. Zdravo je jesti sline?!

Nosna sluz, poznatija kao sline, filtrira zagađivače iz vazduha, pa se dugo smatralo da je nije zdravo jesti. Ali, najnovije studije pokazuju da to zapravo jača imunološki sistem time što u organizam uvodi male količine ovih zagađivača i obučava telo da ih prepoznaje i da se protiv njih bori.

Većina odraslih ljudi takvu aktivnost smatrala odvratnom, ali svi to nesvesno već radimo jer se dobar deo nakupljene nosne sluzi automatski usmerava unazad, u grlo, odakle je gutamo.

4. Žene vide više boja nego muškarci

Polovina žena ima četiri tipa receptopra za boje, ili iodiopsina, umesto uobičajena tri, koliko imaju ostale žene i muškarci. Kada gledaju dugu, ljudi sa tri receptora vide 7 duginih boja, a oni sa 4 oko 10. Razlog je taj što se receptori za crvenu i zelenu boju nalaze na hromozomu X (ima ga samo ženski pol), a oni za plavu na Y. Ako su receptori za crvenu i zelenu boju malo pomereni, to omogućava viđenje većeg dijapazona boja, a kod malog broja žena javlja se čak i peti receptor za boje. Sa druge strane, slepilo za boje (daltonizam) mnogo je češće kod muškaraca.

5. Postoji razlog zbog kog zaboravljamo zašto smo ušli u prostoriju

Svima nam se ponakad desilo da ušavši u prostoriju zaboravimo zašto smo tu uopšte došli; a svi smo, verovatno, primetili i da toga često ponovo možemo da se setim ako izađemo na ista vrata.

Francuski istraživači su ustanovili da ispitanici zadati lak zadatak tri puta češće zaboravljaju ako su pre njegovog izvršenja prošli kroz vrata neke prostorije nego ako nisu, a razlog, kako su zaključili, leži u tome što naš mozak vrata doživljava kao “granicu događaja” i smatra da su odluke donesene u nekoj prostoriji “pohranjene” u njoj kada je napustimo.

Zbog toga ponovo možemo da ih se setimo ako se u tu prostoriju vratimo.

6. Rana posuta šećerom lakše zarasta

Znate za izreku o dosipanju soli na ranu? Sa šećerom je druga priča. Afrički iscelitelji već generacijama na rane stavljaju zdrobljenu šećernu trsku: bolničar Mzers Mirandu, koji je odrastao posmatrajući oca kako to radi, bio je zapanjen kada je video da na zapadu ne postoji ta praksa.

Sproveo je studiju na većem broju pacijenata sa teškim povredama, čirevima i amputacijama, i ustanovio da šećer ublažava bol i ubija bakterije koje mogu da uspore zarastanje rana. Šećer je higroskopan, što znači da prirodno upija vodu koja je bakterijama neophodna za opstanak, a i mnogo je jeftiniji od modernih antibiotika.

Zbog toga, sledeći put kad se posečete pospite ranu šećerom pre nego što stavite hanzaplast.

 

7. Uoči povraćanja luči se više pljuvačke

U pitanju je automatski telesni refleks, koji ima za cilj da zaštiti grlo, usta i zube. Želudačna kiselina je vrlo jaka, toliko da bi bez zaštitnog zida želuca mogla u njemu da progrize rupu.

Grlo i usta, međutim, nemaju ovu zaštitnu oblogu, pa zato pljuvačka pomaže da se kiselina razblaži i ispere, a u izvesnoj meri je čak i neutrališe.

8. Usamljenost pričinjava fizički bol

U eksperimentu u kom je mozak ispitanika skeniran tokom kompjuterske igrice koja je imala za cilj da kod njih izazove osećaj isključenosti i odbačnsoti, istraživači sa Univerziteta Kalifornija ustanovili su da se osećanje usamljenosti zapravo obrađuje u prednjem singularnom korteksu, istom delu mozga kao i fizički bol.

To ujedno objašnjava i zbog čega je čovekova želja da se uklopi u grupu i ima društvo toliko jaka, a naučnici se nadaju da će moći da posluži i u lečenju nekih oblika depresije.

9. U našim crevima se nalazi drugi mozak

Pa, bar na neki način. Od ezofagusa do anusa, u crevima se nalazi oko 100 miliona neurona, više nego u kičmenom stubu, i to je u nauci poznato kao unutrašnji nervni sistem. Ovaj “drugi mozak” nije sposoban za svesno mišljenje i uglavnom je zadužen za varenje hrane, ali to nije sve.

Ako ste nekad osetili “leptiriće u stomaku”, ili ste lošu vest doživeli “kao udarac u stomak”, to je izazvao upravo ovaj nervni sistem. On igra određenu ulogu i u nastanku našeg opšteg raspoloženja, zbog čega neke vrste hrane mogu da nam promene raspoloženje, dok loša osećanja i situacije često čine da izgubimo apetit.

10. Ljudi su jedini sisari koji ne mogu istovremeno da gutaju i dišu

Svi ostali sisari, i mnoge druge životinje koje nisu sisari, mogu da dišu dok jedu: To su u stanju i ljudske bebe, što im omogućava da dišu dok sisaju.

Ovu sposobnost gubimo oko 9. meseca, kada nam se glasne žice tokom razvoja spuštaju. Kod ljudske dece i odraslih glasne žice leže nauobičajeno nisko u poređenju sa ostalim životinjama.

To im omogućava mnogo bolji zvuk i reznonantnost, zbog čega smo u stanju da proizvedemo širi dijapazon glasova, od kojih se sastoji naš govor.

Alkohol

Pa vi pijte kalcijum da ne lomite kosti

          Ukoliko duze vreme pijete kalcijum, povecavate sanse za pojavu karidovaskularnih oboljenja.

                U Svedskoj je ispitivano 61433 zena. One su pracene 19g. 

           Pokazalo se da one koje uzimaju vise od 1400mg/dan imaju najveci rizik generalno za umiranje iz bilo kog razloga, a narocito za nastanak srcanih oboljenja, ali i za pojavu sloga. Oni koji uzimaju 600-1400mg/dan, imaju veci rizik za smrt iz bilo kog razloga, srcana oboljenja, ali ne i za slog. Najmanji rizik imaju oni koji uzimaju manje od 600mg/dan, ali su i njihovi rizici veci od onih koji ne uzimaju nikakve oblike kalcijuma.

           Metabolizam kalcijuma je vrlo komplikovan, tako da je "kuvarski" pristup (oduzmem - dodam) lecenju u medicini najcesce poguban. Tome u prilog ide i ovo istrazivanje.

     

http://www.bmj.com/content/346/bmj.f228?utm_medium=email&utm_campaign=6714&utm_content=BMJ%20-%20What%27s%20New%20Online&utm_term=Risk%20of%20cardiovascular%20death%20doubled%20in%20women%20with%20high%20calcium%20intake&utm_source=Adestra_BMJ

Rehabilitacija posle infakta srca

A sada, kardiologija...
Široko je rasprostranjeno mišljenje da rehabilitacija posle preležanog infarka srca smanjuje smrtnost za 20%.

Religija

DAN ZALJUBLJENIH

Ljubavna priča koja je oduševila svet

Šezdesetgodišnja Sju Džonston iz Hjustona podelila je sa čitaocima časopisa "Hajpervokal" svoju ljubavni priču, koja je zahvaljujući šerovanju na Tviteru oduševila svet.

- Moj dragi suprug Džon i ja bili smo u braku 46 godina. Svakog Dana zaljubljenih on bi mi poslao buket najlepšeg cveća uz koji bi stigla i poruka od pet jednostavnih reči: "Moja ljubav za tebe raste". Četvoro dece, 46 buketa i život prepun ljubavi bili su njegova ostavština u trenutku kada je pre dve godine preminuo - napisala je gospođa Džonston.

Vidi sad ovo

I eto sada nešto potpuno drugačije. Ko jede malo ugljenih hidrata a dosta proteina, ranije će umreti.

Studija u Švedskoj je ispitivala 43396 žena od 30-49g, Praćenje je trajalo oko 16g. Rezultati su pokazali da manje ugljenih hidrata i više proteina češće dovodi do razvoja kardiovaskularnih oboljenja, prevashodno šloga.

izvor: BMJ

Nove metode protiv raka

Novim metodama protiv raka

Rak je tako teško pobediti, jer se i posle uspešne terapije uvek može vratiti. Istovremeno, hemoterapija je veliko opterećenje za organizam. Naučnici zato istražuju nove metode lečenja.

Neki mitovi o mrsavljenju

31. januara je u  New England Journal of Medicine izašao članak koji je razbio neke mitove u vezi sa dijetama. Neka od najrasprostranjenijih uverenja su se ostala nedokazana, ili se dokazalo da su neistinita.