CRTICE DOKTORA IZ INTENZIVNE NEGE

Radio sam u odeljenju inenzivne nege (IN). Pre neki dan sam brojao bolesnike, i otkrio da je više od polovine njih koji su tamo, samo sebe dovelo dotle. Lečio sam 60-godišnju gospođu sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), koja je zvala "hitnu pomoć" zbog gušenja. Kada je "hitna pomoć" došla, ona je rekla da sačekaju malo, da završi tek upaljenu cigaretu. Više puta je već bila intubirana zbog pogoršanja svoje bolesti, a još više puta od toga je boravila u jedinici intenzivne nege. Ranije kada bi napustila IN, prvo što bi uradila, bilo je da zapali cigaretu. Ovaj put ne veruje da će se to odigrati. Posle više nedelja na respiratoru, ona nam je rekla da prestanemo sa lečenjem i da je pustimo da umre. 

zene dobijaju manje agresivnu terapiju u odnosu na muskarce u AKS

                                         

    Podaci iz Indije, Kine i sa srednjeg istoka na svetskom kongresu kardiologa su pokazali da se zenama sa akutnim koronarnim sindromom posvecuje mnogo manja paznja nego muskarcima sa istim. 

    Posmatrano je 20000 pacijenata u Indiji. Pokazalo se da se ukupno manje zena sa akutnom koronarnim sindromom javlja lekaru. Od svih hospitalizovanih bolesnika, samo 23.6% su bile zene. Svi pacijenti su praceni 30 dana. Zene u proseku 35 minuta duze cekaju na pegled nego muskarci. Takodje, zene u vecem broju imaju secernu bolest, hipertenziju, srcanu slabost, visu frekvencu srca i visi krvni pritisak. 

     Ovo istrazivanje je pokazalao da manji broj zena dobija adekvatnu terapiju u odnosu na muskarce. u manjem broju im se radi angiografija, tromboliza ili koronarne intervencije. Ovi rezultati pokazuju da medju polovima nema razlike u infarktima srca, slogovima, srcanoj slabosti, i krvarenjima.

     Smrtnost je u prvih 30 dana bila visa kod zena i korelira sa faktorima rizika. I preostale dve studije su pokazale skoro iste rezultate.

http://www.healio.com/cardiology/news/online/%7B28F8DC8F-4A5E-4667-A4A6-5544B9A73ADB%7D/Three-studies-find-women-receive-less-aggressive-ACS-treatment

JEL' TO MENTOL CIGARE UBIJAJU?

18. april 2012.  - pusenje mentol cigareta dvostruko povećava rizik od nastanka šloga, nego pušenje običnih. Kod žena i belaca rizik za nastanak šloga je bio više od tri puta veći. Nema značajnijih povezanosti sa drugim kardiovaskularnim bolestima, kao i sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća.

Starimo iako se lecimo

    

   Cilj istrazivanja je bio da se utvrdi da li se smanjenje sive materije u mozgu usporava ili zaustavlja tokom uspesnog lecenja hipertenzije. Pracenje je trajalo godinu dana, i uporedjivani su simci mozga na pocetku i na kraju pracenja. U studiji je bio 41 bolesnik. 

    Ipak, i pored uspesne regulacije hipertenzije, smanjenje sive mase je postojalo nakon godinu dana lecenja. Takodje stariji ljudi u grupi ljudi bez hipertenzije imali su smanjenje sive mase. 

    Ovo istrazivanje pokazuje da starenje neumoljivo.  Nazalost i propadanje mozga se ne usporava a ni ne zaustavlja i pored naseg truda da uspesno lecimo hipertenziju.

 http://www.nature.com/jhh/journal/v26/n5/abs/jhh201131a.html?WT.ec_id=JHH-201205

Journal of Human Hypertension (2012) 26, 295–305; doi:10.1038/jhh.2011.31; published online 14 April 2011 

Regional grey matter shrinks in hypertensive individuals despite successful lowering of blood pressure

J R Jennings, D N Mendelson, M F Muldoon, C M Ryan, P J Gianaros, N Raz and H Aizenstein the Alzheimer's Disease Neuroimaging Initiative

Bolnice su veoma opasna mesta

      Vekovima, bolnice su bile kamen temeljac americkog zdravstvenog sistema. Tokom ziota, bolnice se vezuju za najintimnije i vandredne okolnosti. Vecina ljudi se radja u bolnicama. Bolnica obezbedjuje brigu posle teskih povreda i za vreme teskih bolesti. Bolnice su mesta gde nasi najmiliji idu da umru. Svuda na svetu, bolnice su postale deo svetske zajednice.

         Prema podacima, u 2011 u Americi je bilo 5754 bolnice sa 942000 bolnickih kreveta i skoro 37 miliona ljudi primljenih u bolnicu. Vise od 1 od 10 Amerikanaca je prosle godine primljeno u bolnicu. Bolnice predstavljaju znacajan ekonomski deo lokalnih ekonomija. One su jedan od najvecih poslodavaca i pokretaca privrede. Bolnice godisnje u Americi potrose 750 miijardi dolara.

         Uprkos svemu ovome, njihovo postojanje ometa ekonomske promene. Do 2020g jedna trecina bolnica se ce se zatvoriti ili reorganizovati u potpuno drugaciji oblik zdravstvene zastite. Razloga za to ima dosta:

     1 - Amerika mora da smanji troskove u zdravstvu. Prosecan Amerikanac kosta 12000 $ godisnje, i ta cifra se svake godine povecava za 10%.

        2 - Statisticki govoreci bolnice su jedna od najopasnijih mesta u SAD. Tri puta vise ljudi umre svake godine zbog medicinskih gresaka u bolnicama, nego sto pogine na auto-putevima. 100 000 ljudi umre u bolnicama, 34 000 na auto-putevima. Od ovih 100000, 80 000 umre zbog infekcija dobijenih u bolnicama. 1 od 370 ljudi primljenih u bonice, umre zbog medicinske greske. Dakle, bolnice su veoma opasna mesta. To je kao da 200 aviona velicine Boinga 747 godisnje padne.

      3 - Prosecno se u amercikim bonicama na hitnom prijemu ceka oko 4h. Pitanje je koliko ce Amerikanci tolerisati ovako nizak nivo usluga.         4 - Umrezavanje bolnica ce omoguciti bolji uvid u sve ovo (ili nece uopste prim. prev.). I bolnice ce sve vise liciti na prodavnice (a sada kao ne lice???!!!).
by David Houle and Jonathan Fleece | in Policy |

http://www.linkedin.com/news?actionBar=&articleID=5585832137677873199&ids=dzARejwVe3sVejsVcz0Nc3ARdiMOejoQdjkMejsMdzgPdzkOejkRb3gOdzcRcjcNejsTc3gQd38VdjkIdjgTdP4UdP8RdzwTejAVejwRdiMVej4PdPwTdPoTcP4OcPwRe3kR&aag=true&freq=weekly&trk=eml-tod2-b-ttl-0&ut=1WEZgP6XQg7Rc1

zivot

zabranjeno voce za dijabeticare

        

     Dolazi proclece, leto, jesen. Vreme voca i uzitaka. Samo da podsetim koje je jedino zabranjeno voce za dijabeticare. Ne smete jesti samo 4 voca:

    - BANANE 

    

              

    - GROZDJE

       

    - SMOKVE

      

    - URME

             

        Lubenica NIJE voce. to je povrce iz roda tikava, kao uostalom i krastavac. SMETE je jesti. Ova cetiri voca ne smete jesti jer se u njima nalazi cista glukoza (beli secer za kafu i kolace). U ostlaom vocu nalaze se drugi oblici secera (fruktoza, saharoza....), koje organizam dok razgradi potpuno potrosi, te vas ne ugrozava.

      

sta uraditi kada zabelezite skok krvnog pritiska

            

    Skokovi krvnog pritika su normalna pojava. Razloga ima dosta i vrlo su komplikovani. Bez skokova i padova krvnog pritiska ne bi mogli da zivimo. Ne bi mogli da ustanemo iz kreveta, da se krecemo, hodamo, smejemo, trcimo. Ne koriguju se sve vrednosti krvnog pritiska, bas zbog toga sto sve navedeno ne bi mogli da radimo.

      Najcesce bolesnici vole da imaju stalo iste vrednosti krvnog pritiska, i da one budu u normalnim granicama. Treba napomenuti da se ovo dogadja samo u jednom slucaju - pred smrt! Pred smrt je pritisak "ukuca" na odredjenu vrednost, najcesce normalnu, i ne pomera se. Sada je valjda jasnije zasto su oscilacije normalne i pozeljne. 

      Ukoliko vas nesto bas zabrine i vise puta izmerite visoke vrednosti krvnog pritiska i pored redovne terapije, nemojte reagovati uzimanjem novih doza lekova!!!! Svi oni imaju duga dejstva, pa kada se to sabere sa vasom popijenom terapijom, konacno moze mnogo spustiti pritisak koji vam moze ugroziti zivot. Ovakva samostalna uzimanja terapije rezulttirala su i smrtnim ishodima. Popijte kafu i casu alkohola!!! Ubrzo cete imati rezultat koji ste zeleli - smanjenje vrednosti krvnog pritiska, a necete imati interakcije sa vasim lekovima. Kafa i alkohol ce uraditi iste stvari - prosirice krve sudove i podstaci mokrenje. Ova dva mehanizma su vrlo cesto i osnov veceg broja lekova koji se koriste za lecenje hipertenzije. Alkohol ce vam i odagnati strah zbog vrednosti koje ste videli, a i jedno i drugo pice su vam uvek i svuda dostupni. Cak iako ne padne pritisak za par sati, mi cemo kao lekari nakon ovoga moci bez ikakvih problema da vam regulisemo pritisak, ne ugrozavajuci vas ni na koji nacin.