MOJ KARDIOLOG

.....  neodgovorno, ali nista gore nego i drugi u svetu!             Analizirano je 863 anketnih listica.  Muškaraca je bilo 68% a žena 42%, od 35 do preko 80 godina. Svi su bili na medikamentoznoj terapiji.

Srčani udar (infarkt srca) je jedan od najdramatičnijih događaja koronarne bolesti. Koronarna bolest je bolest krvnoh sudova koji snabdevaju srce. Kada se neki od krvnih sudova koji hrane srce zatvori, nastaje infarkt srca. Posledica ovoga je umiranje dela srčanog mišića koji se hrani krvlju koje donosi zatvorena arterija. Najčešći znak ovoga je - bol u grudima.

Seksualna aktivnost osoba s kardiovaskularnim bolestima Udruženje AHA ( American Heart Association ) izdalo je preporuke o "razumnim" rizicima seksualnih aktivnost osoba s kardiovaskularnim bolestima kao što su koronarna bolest, bolesti valvula te srčano zatajenje. To su osobe koje imaju mali rizik za kardiovaskularne komplikacije, objavljeno ju časopisu Circulation. 

A ima i ovakvih rezultata. Šveđani su proučavali 64 436 bolesnika sa koronarnom bolešću. 85% je imalo značajne promene na krvnim sudovima, i kao takvi su izučavani nakon medicinskih intervencija. Takođe, i preostalih 16% bolesnika sa promenama koje nisu bile značajne. Svi oni su prema indeksu telesne mase (BMI) podeljeni na 9 grupa.

Koronarna bolest srca je zajednički termin za gomilanje naslaga u arterijama srca, a one bi mogle da dovedu do srčanog udara. Zajednički termini za koronarnu bolest su i angina pektoris, deo ishemijske bolesti srca i drugi. Sve su to sinonimi koje koriste zdravstveni radnici za koronarnu bolest.To podrazumeva da su jedna ili vise arterija koje hrane srce krvlju sužene.

Januar 11, 2012 (Boston, Masacusets) Učešće na maratonu i polumaratonu vezano je za nizak stepen rizika od srčanog udara i iznenadne srčane smrti. Tako pokazuju nova istraživanja. Kada se javi, iznenadna smrt je češća kod muških maratonaca u sklopu hipertrofične kardiomiopatije i koronarne bolesti.

Razrađujući teoriju "Tip A model ponašanja sklon koronarnoj bolesti", individue tipa A ličnosti svojim reakcijama na stres predstavljaju poseban faktor rizika za koronarnu bolest. Iako su Friedman i Rosenman predstavili i popularisali teoriju tipa A, William Osler (1910) je prvi nagovestio da tipični koronarni bolesnik "nije neurotičan, ali je robusan, brz u razmišljanju i pokretima, pakosno ambiciozan, i uvek u pokretu".