analytics

18. мај 2014.

Crv

У посуду са ракијом ставили црва.
У посуду са дуваном ставили црва.
У посуду са жуманцетом ставили црва.

После пар дана ови у прве две посуде крепали, а у трећој се црв удебелио.

Питају Цигу: – Шта можемо да закључимо из овог експеримента?

А Цига ће: – Па кол'ко ја видим, ко не пије и не пуши, црви ће му поједу јаја!

15. мај 2014.

Kada lečiti karcinom prostate?

Agresivno lečenje (operacija ili radioterapija) početih stadijuma karcinoma prostate kod starijih muškaraca sa pridružnim hroničnim bolestima je nepotrebno i kontraproduktivno. Ovo su juče objavili naučnici sa UCLA univerziteta.
   

Istraživanja su urađena sa 140500 muškaraca od 66g i starijima. Ispitivanje je rađeno u trajanju od 1991-2007g. Problem nastaje u tome što muškarci koji imaju pridružene bolesti uz karcinom prostate mogu pogoršati te druge svoje bolesti lečeći karcinom. Ovo se posebno odnosi na hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), preležan infarkt srca, šećernu bolest.

Kada se sve uzme u obzir, lečenje karcinoma prostate na ovaj način kod ove grupe bolesnika bi potencijalno moglo da im pokvari i skrati život u odnosu na njegovo nelečenje. 


Karcinom prostate je relativno čest tumor koji se viša kod muškaraca. Ove, 2014g u Americi se očekuje 230 000 novih pojava.



11. мај 2014.

Novi virus i stari strahovi

Broj zaraženih virusom MERS raste već nedeljama, ali gotovo svi oboleli pacijenti potiču sa Arapskog poluostrva. Kolika je opasnost od širenja tog virusa na druge krajeve sveta?

09. мај 2014.

Stisak ruke i život


Jak stisak ruke je do sada odražavao samo neke karakteristike ličnosti. Znali bismo da je to snažna osoba, samouverena, zdrava ili čak agresivna. 
    

Danas, nakon 50 urađenih studija (Serguei Scherbov and Warren Sanderson) možemo prognozirati starenje: smrtnost, oporavak nakon dana provedenih u bolnici, zatim proceniti mogući pad saznajnih funkcija čoveka i invalidnost.

Dokazano je takođe da je stisak ruke ženske osobe koja nije završila srednju školu sa 65g jednaka jačini stiska ruke iste žene sa 69g, ali koja JE ZAVRŠILA srednju školu. 


 
Da li to znači da različite grupe ljudi različitom brzinom stare?



03. мај 2014.

ANONIMNI POROĐAJ

Danas, prvog maja, u Nemačkoj na snagu stupa zakon koji će ženama omogućiti da rode dete bez navođenja ličnih podataka. Ipak, apsolutna anonimnost time nije zajamčena, a zakon ima i druge velike nedostatke.


Žene koje svoju trudnoću drže u tajnosti uvek su očajne i same. Paniku osećaju posebno nekoliko dana pre samog porođaja. „Znam za slučaj žene koja je iz očaja već htela da se baci s mosta, dok je jedna druga razmišljala o samoubistvu na autoputu; tako, da jednostavno skoči pred neki automobil“, priča Gabriele Štangl.


Ona je pre 14 godina u bolnici Valdefride u Berlinu osnovala posebno odeljenje za anoniman porođaj. U sklopu njega, postavljen je i takozvani prozorčić za novorođenu decu kroz koji su majke svoje dete mogle položiti i ostaviti zauvek. U zagrejanoj unutrašnjosti prostorije se nalazio krevetac sa alarmom koji reaguje na težinu deteta. Njega bi čulo osoblje bolnice koje dete ubrzo odnosi u porodilište na dalju negu.

Ova mogućnost se mnogima godinama činila vrlo dobrom. Ona je pružala alternativu ženama koje iz raznih razloga nisu mogle, smele ili htele da zadrže dete. Istovremeno prozorčići za novorođene činili su se svakako kao bolje rešenje od ostavljanja dece pred vratima crkvenih ustanova ili bolnica gde je postojala mogućnost da novorođenče niko ne primeti satima. Prema mišljenju učiteljice i pastorke Gabriele Štangl, ovi prozorčići su u svakom slučaju davali kakav-takav izlaz majkama koje imaju velike probleme. U bolnici u kojoj radi, ona savetuje trudnice koje žele anonimni porođaj, povezuje ih sa lekarima i ustanovama za usvajanje dece. „Pokušavam ženama da umanjim strahove, a da ih istovremeno ne prisiljavam ni na šta. Žene koje se nalaze u takvim situacijama ne možete prisiljavati ili ih drmusati dok vam ne odaju svoje ime“, kaže ona.

Nije baš skroz anonimno

Međutim, anonimni porođaji kao i spomenuti prozorčić za bebe do sada su u Nemačkoj postojali bez ikakve pravne osnove. Prema nemačkom zakonu, svako dete ima pravo da sazna svoje poreklo. Samim tim alternativa s prozorčićima do sada se nalazila izvan zakona, budući da deca ovako nikada nisu mogla da saznaju identitet majke ili oca. 


Organizacije poput Terre des Hommes ili Nemački etički savet tvrde da se na ovaj način i identitet deteta gubi u anonimnosti. „To je prema zakonu zabranjeno. Ako donesete na svet dete, tada ste najkasnije tri dana nakon rođenja dužni da ga prijavite i navedete ime majke i oca“, kaže Mihael Hojer, portparol pomenute humanitarne organizacije. Stoga njegova organizacija pozdravlja promene u zakonu i legalizaciju anonimnog porođaja.

Novi zakon dogovoren je pre godinu dana, ali tek danas (1. maj) stupa na snagu. Prema njemu, majke će ubuduće moći da rađaju sasvim anonimno, bez navođenja imena, prezimena ili adrese, i to u zvaničnim bolnicama ili porodilištima. Jedino što će one ipak morati da učine je da se pre porođaja prijave u neko od savetovališta. „Trudnicama novi zakon garantuje anonimnost na najmanje 16 godina. Žena svoje podatke mora navesti samo osobama koje rade u savetovalištu za trudnice, a one su obavezne da čuvaju njihov identitet. Tek nakon 16 godina, dete ima pravo da sazna identitet svoje majke“, stoji u jednom od saopštenja Saveznog ministarstva za porodicu. To je kompromis – porodilje isprva ostaju anonimne, ali dete nakon puberteta ipak ima pravo da sazna ko mu je biološka majka.

Međutim, Gabriele Štangl nije sigurna da će žene koje se nalaze u teškoj situaciji zaista koristiti ponudu anonimnog porođaja u bolnicama. „Anonimnost je vrlo važna kada je reč o uspostavljanju prvog kontakta. Ali ako žena već od samog početka zna da će u jednom trenutku morati da oda svoj identitet najverovatnije mnoge neće uopšte hteti da dođu ni na savetovanje a ni u bolnicu na porođaj“, kaže Štangl. Dodaje da je nešto pre razgovora za DW prisustvovala anonimnom porođaju nakon kojeg joj je dotična žena priznala da je u bolnicu došla samo zato što je znala da ne mora reći svoje ime. „Da sam ga morala odati, sigurno ne bih došla – rekla mi je ta žena“, svedoči Štangl.

Đavo je u detaljima

Drugi veliki nedostatak je detalj koji baš i nije detalj. Naime, u novom zakonu piše da žene koje anonimno rađaju svoje dete moraju dati na usvajanje. Na taj deo zakona posebno su kivni u Nemačkom udruženju babica. 


„Uopšte ne mora da znači da žene koje žele da sačuvaju svoju anonimnost istovremeno ne žele ili nisu u stanju da brinu o svom detetu“, kaže Katarina Ješke iz Udruženja babica. „To važi za sve majke koje su recimo zbog nasilja u porodici pobegle u sigurne kuće. Drugim rečima, žene koje žele da zadrže dete, a svoje ime žele da otkriju samo osobi iz savetovališta – nisu uopšte uzete u obzir“, dodaje naša sagovornica.
Gabriele Štangl nastaviće sa organizovanjem potpuno anonimnih porođaja, čak i ako to nije u skladu sa zakonom. Razlog su, kaže, žene koje ne žele baš nikome da odaju identitet ili one koje žele da se porode anonimno i da ipak zadrže dete. „Sećam se i danas kada je u bolnicu u kojoj sam radila došla jedna trudnica i zamolila za pomoć bez da ikome kaže svoje ime. Lekar ju je poslao kući rekavši da sa time ne želi da ima nikakve veze. To je bilo strašno. I tada sam se zaklela da nikada neću odbiti nijednu ženu koja plačući moli za pomoć.“

Autorka: Karle Blejker