Lekovi, lekovi

Generički medikamenti – isti lek, drugo ime

Lekovi mogu da spasu život – kada se dobiju i kada mogu da se plate. Generički lekovi trenutno širom sveta predstavljaju alternativu skupim lekovima poznatih proizvođača. Nisu lošijeg kvaliteta, samo su jeftiniji.

Srčani zalistak iz štampača

Srce pumpa krv kroz vene, ćelije snadbeva kiseonikom, telu diktira tempo. Kada srce oslabi, narušen je kompletan sistem. Razlog tome može biti oštećenje srčanog zaliska. Kod nekih pacijenata, zalistak je do te mere oslabljen da je operacija i ugradnja novog veštačkog neizbežbna. Proteza u formi srčanog zaliska, mogla bi ubuduće da se proizvodi uz pomoć 3D štampača.

Ljubav

Ljubav je prilicno neuvjerljiva. Mozda ona postoji u zivotu, ali nije tako cesta. Zato je treba itekako dokazivati. Zlo ne treba dokazivati. Ono je suvise cesto i suvise je prisutno u nasem iskustvu. Dovoljno ga je pomenuti i ljudi vjeruju.

Meša Selimović

Smrt ne postoji

Američki naučnik tvrdi: Smrt ne postoji

Kada bi teorija o tome da "smrt ne postoji" bila izneta u nekom sumnjivom SF časopisu, niko se ne bi previše potresao. Ali kada to kaže Robert Lanza, poznati američki naučnik i profesor na Institutu za regenerativnu medicinu Univerziteta "Vejk Forest" u Severnoj Karolini, onda će svi da se zainteresuju. Tekst pod naslovom "Da li smrt postoji? Nova teorija kaže: Ne", objavljen na njegovom sajtu, prenosimo u celosti.

Pare ili debljina

Ukoliko ponudimo paicjentima pare za gubitak kilograma, vise ce u zadatom periodu oslabiti. 

Uradjena je studija koja je trajala godinu dana. Ljudi su morali da oslabe i da do isteka 52. nedelje ne vrate i ne dodaju primarnu tezinu. Ko izgubi 2kg mesecno dobije 20$. Ko ne uspe da 20$. Naravno, postojala je i paralela grupa takopdje 52. nedelje koja nije imala veze ni sa kakvim novcem. niti ga je zaradjivala, niti davala. 

Tako su na kraju godine oni koji su bili u studiji sa novcem u proseku bili za 4kg mrsaviji, dok su u grupi bez novca imali jedva 1 kg manje. 

Izgleda da je i u slabljenju potreban vid izazova, takmicenje, poredjenje. Pare su samo metod za to.

Published: March 10, 2013

Reviewed by Robert Jasmer, MD; Associate Clinical Professor of Medicine, University of California, San Francisco

Žene

Telepatija je moguca (mada je to dokazano poodavno)

Telepatija je moguća!

Naučnici su kod životinja izazvali telepatske sposobnosti pomoću kojih su pacovi na različitim kontinentima komunicirali jedan s drugim.

Koristeći mikročipove ugrađene u njihove mozgove, pacovi su mogli da sarađuju i zajedno rešavaju jednostavne zadatke, iako su bili udaljeni na hiljade kilometara. Istraživači tvrde da je ovo prvi primer “interfejsa između dva mozga” što otvara mogućnost da će i ljudi jednog dana uspeti da jedni drugima čitaju misli.

Tim sa Djuk univerziteta u Severnoj Karolini kaže: “Po prvi put uspeli smo da demonstriramo direktni kanal razmene informacija između dva mozga životinja bez ikakvog regularnog oblika komunikacije”. Istraživač Migel Nikolelis, pionir u istraživanju interfejsa između mozga i kompjutera kaže da studija prvi korak ka “organskim kompjuterima” ili “moždanom internetu”.

On kaže da takva komunikacija može čak dovesti do toga da jedna životinja prisvoji tuđi identitet, ili početi da ga kontroliše.

U eksperimentu čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Scientific Reports miskroskopske elektrode ugrađene su u mozak pacova što je omogućilo jednoj životinji da drugoj prenosi instrukcije, iako su bile u odvojenim kavezima.

Prvi pacov, poznat kao “enkoder” trebalo je da pronađe vodu u kavezu reagujući na svetlo i povlačeći određenu polugu.

Njegov mozak bio je povezan sa drugom životinjom “dekoderom” koja nije primala svetlosne signale.

Umesto toga, druga životinja oslanjala se isključivo na moždane instrukcije, ali je ipak uspela da pritisne pravu polugu i dobije nagradu.

Za čudo, komunikacija između njih bila je dvosmerna. Naime, enkoder nije primao punu nagradu, ako bi dekoder napravio pogrešan izbor. On je to razumeo i trudio se da šalje jasnije moždane signale.

“Videli smo da kada dekoder napravi grešku, enkoder menja i moždane funkcije i ponašanje, kako bi olakšao svom partneru da napravi pravu odluku”, kaže dr Nikolelis.

U drugom eksperimentu u kom su pacovi ispitanici morali da se služe samo brkovima, njihova saradnja je ponovljena. Postoje dokazi da je dekoder pacov počeo čak da razvija dvostruki identitet tako što je primao signale i putem svojih brkova, ali i od brkova njegovog partnera.

Eksperiment je ponovljen sa još jednim parom pacova od kojih je jedan bio u Diremu (Severna Karolina), a drugi u Natalu (Brazil).

Naučnici su snimali moždane signale kod pacova i slali ih jedan drugom, utvrdivši da pacovi komuniciraju uprkos tako velikoj udaljenosti.

izvor: B92