analytics

29. новембар 2012.

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ

Generalizovani anksiozni poremećaj  (GAP) je ralativno čest. To je hronični poremećaj koji se ispoljava nekontrolisanom brigom, a ona se komplikuje fiziološkim simptomima. U te fiziološke simptome spada poremećen san, mišićna napetost kao i teškoće u koncentraciji. On remeti život, posao, i povećava rizik za samoubistvo.

27. новембар 2012.

TIA - TRANZITORNI ISHEMIČNI ATAK

Nekada je TIA (tranzitorni ishemični atak) bio okarakterisan kao "mini šlog". Danas ga je mnogo bolje shvatiti  kao "upozorenje za moždani udar"

IZLIV KRVI NA MOZAK

Hemoragični moždani udar - krvarenje u mozgu. Ono nastaje kada bolesni krvni sud u mozgu pukne, a krv se izlije u mozak. Krv se skuplja u ili oko mozga i pritiska ga. Ovakav moždani udar viđa se u 13% svih moždanih udara. Javljaju se kao intracerebalni (u samom mozgu), i subarahnoidalno krvarenje (izvan).

26. новембар 2012.

Alkohol i bolje prezivljavanje kod povreda


Alkohol može da spasi život?

Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da nakon povrede, ista supstanca koja čini da ljudi postanu budalasti takođe ih spašava od ozbiljnijih posledica.
Studija koju je sproveo Univerzitet Ilinois u Čikagu pokazala je da veći procenat alkohola u krvi povećava šansu za preživljavanje ozbiljno povređenih osoba ali i da su šanse za preživljavanje pijanih osoba znatno veće.

Profesor sa ovog univerziteta, Li Fridmen, pratio je rezultate 190.612 pacijenata primljenih u ovu bolnicu koji su bili testirani na nivo alkohola u krvi i otkrio da su, sa izuzetkom rana nastalih usled požara, šanse za preživljavanje rasle sa nivoom alkohola u krvi.

Ukoliko bi procenat alkohola u krvi dosezao ozbiljnije nivoe, šanse za preživljavanje pele su se do 50 odsto. Međutim, ovo nije bio slučaj sa svim povredama, osobe koje su doživele povrede penetracijom, poput uboda nožem, imale su najviše šansi za preživljavanje.

„Ljudi ne umiru od same povrede, već od psihološkog odgovora na njih, stvari poput upala i brzog gubljenja tečnosti. Ukoliko vas neko upuca, vi ne umirete od rupe koju je matek načinio“, izjavio je Fridmen.

On je napravio i dodatno istraživanje koje posmatra vezu između procenta alkohola u krvi i mogućih komplikacija koje mogu nastati usled ozbiljne povrede poput otkazivanja rada srca ili bubrega. Njegovi poletni nalazi pokazuju da se alkohol bori protiv ovih komplikacija usled pomoći koju daje srcu pri pumpanju krvi.

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2012&mm=11&nav_id=663633



Morska so



    Morska so ima neke zdravstvene koristi ali ona nece znacajno uticati na kolicinu Natrijuma u Vasem telu. Ona je sve popularnija kako u kuvanju kod kuce, tako i u restoranima. Kuvari sirom sveta sve je vise vole, zbog svoje grube strukture i jaceg ukusa. Cak su poceli i prozvodjaci cipsa da je koriste. Neki cak ubacuju i Magnezijum. 
    I morska so sadrzi Natrijum, ali u manjoj klicini od soli iz zemlje (oko 40%). Morska so se dobija isusivanjem soli bez, ili sa vrlo malo obrade. Zbog ovoga, ona sadrzi: Kalijum (na ustrb Natrijuma), Magnezijum, Kalcijum, Natrijum, Jod,  i jos dosta divnih stvari.  Jod se dodaje kuhinjskoj soli od 1920g, da ne bi ljudi zbog manjka joda dobili hipotireozu.


http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/HighBloodPressure/PreventionTreatmentofHighBloodPressure/Sea-Salt-Vs-Table-Salt_UCM_430992_Article.jsp






Zamena kuka moze povecati rizik od nastanka sloga


            Zamena kuka moze povecati rizik od nastanka sloga nakon nedelju do dve posle operacije. Ovo vazi i za ishemicni (zatvaranje arterije), i za hemoragicni (krvarenje u mozgu). 
         Naucnici smatraju da kod starijih ljudi treba izmeriti korist i potencijalnu stetu od predstojece operacije.
          Rizik za nastanak sloga je oko 4 puta veca nego da nisu operisani. Naravno,  samo u prvih nedelju-dve posle operacije. Ovo je objavljeno 7. novembra u casopisu  Stroke. Ovo je bila prva ovakva studija. Poredila je bolesnike koji su operisali kuk i one koji nisu. Prema polu, godinama i regionu gde zive, bili su isti. Praceni su 2-6 nedleja, 6-12 nedelja i 6-12 meseci. Rizik se ozbiljno smanjuje nakon 6-12 nedelja, a nestaje nakon godinu dana od operacije. Tada su ovi bolesnici izjednaceni sa onima koji nisu operisani. Bolesnici koji su uzimali Aspirin imaju za 70% manji rizik od onih koji ga nisu uzimali.
           U svetu se uradi oko milion operacija kuka godisnje. Od toga je 300000 u Americi.
         Rizici se mogu smanjiti kracim zadrzavanjem u bolnici nakon operacije, i kretanjem bolesnika sto je pre moguce.


 http://newsroom.heart.org/pr/aha/_prv-total-hip-replacement-surgery-240624.aspx





 

25. новембар 2012.

vantelesna oplodnja, sterilitet i sve sto ste zeleli da znate o tome a niste imali koga da pitate

     
 

           Izgleda da je najzad kod nas doslo vreme da se u javnosti pocne govoriti o vantelesnoj oplodnji. Konacno, s obzirom da se prva beba "iz epruvete" rodila pre tacno 35g!!!!! Za ovih 35g medicina je napredovala neverovatno. Prevazidjene su mnoge barijere, postignuti veliki uspesi. Procenat uspesnosti se povecao. Naravno, nismo usli u sve tajne toga, bilo bi i nemoguce za ovo vreme, ali smo svaki dan sve bolji i bolji. Naucnih nedoumica sada ima jos vise nego na pocetku, sto je i logicno. Medjutim, nauka i tehnologija se razvijaju neverovatnom brzinom tako da su medicinska znanja sada velika, tehnologija rada bolja, a lekovi cistiji i laksi za upotrebu.
          Ja se ovim clankom a uskoro i reklamom najpopularnijg i najdugotrajnijeg foruma u vezi sa ovom temom, koja ce stalno stajati na blogu, pridruzujem omasovljenju ove teme. Ovaj forum je i meni jako pomogao. Ukoliko mogu pomoci nesto i svojim licnim iskustvom (sada imam 'cerku od skoro 2g), tu sam.
         
           Sve sto ste oduvek zeleli da znate o neplodnosti, problemima, uzrocima, nacinima lecenja, metodama, trudnoci, roditeljstvu i dobiti bezrezervnu podrsku, sve cete saznati na:

        http://kutak.forumotion.com/  
       
         ili posetite sajt istoimenog foruma:
  
        http://kutak.weebly.com/

         Ono sto je vazno da znate: Forum postoji 5g, ima preko 3000 clanova i vise od razlicitih 7000 posetilaca dnevno!!!!! 
         Osnivacica je devojka ciji je "username" Happygirl

      

        

Grip i vakcina protiv gripa


        Influenca, poznatija kao grip je veoma zarazna bolest koju izaziva virus gripa.  Najcesce se javlja tokom zime, i to svake godine, i zbog toga se ponekada naziva sezonski grip. Virus se vrlo brzo siri kroz male zarazene kapljice osobe koja je zarazena gripom. One se zovu Fligeove kapljice prema autoru koji ih je prvi otkrio. Bolesna osoba ih siri kijanjem ili kasljanjem u vazduh. Za razliku od prehlade, simptomi gripa se veoma brzo pocinju sa groznicom i bolovima u zglobovima i misicima. Iako su tegobe vrlo neprijatne, bolest najcesce sama prolazi za oko nedelju dana. 
        Medjutim, efekti gripa mogu biti mnooogo ozbiljniji u odredjenim grupama ljudi. To je narocito izrazeno kod starijih, trudnica i ljudi sa hronicnim bolestima pluca i srca. U ugrozene grupe spadaju i ljudi sa oslabljenim imunim sistemom: dijabeticari, bubrezni bolesnici, alkoholicari. Ovim grupama se savetuje obavezna vakcinacija svake godine. 
       Zastita dobijenom vakcinom moze biti potpuna i da ga ne dobijete, ili delimicna. Ovo zavisi od samog pojedinaca koji prima vakcinu. Vremenom zastita od vakcine slabi, a sojevi virusa gripa se menjaju. Zbog toga se vakcine prave svake godine, i vakcinacija se u skladu sa tim savetuje svake godine. 
      Ozbiljni nezejeni efekti vakcine su veoma retki. Mozete dobiti blagu temperaturu i bolove u misicima nakon par dana od davanja vakcine. Ruka Vam na mestu uboda moze biti pomalo bolna. Najbolje je, vakcinisati se u jesen cim vakcine dodju, pre izbijanja epidemije gripa. Vakcine koje su na trzistu u svetu su preporucene od strane Svetske Zdravstvene Organizacije. 
        Vecina ljudi moze da se vakcinise. Pravi izuzetak su oni koji su alergicni na jaja, i koji su tokom ranijih vakcinacija imali alergijske reakcije (to nisu ove gore opisane). Alergijske reakcije na vakcine su veoma retke.


http://www.nhs.uk/conditions/Flu-jab/Pages/Introduction.aspx





Mitovi o simptomima ljudi sa hipertenzijom


       Postoji nekoliko simptoma za koje se pogresno veruje da ih imaju ljudi koji imaju bolest visokog krvnog priutiska - hipertenziju. To su glavobolja, curenje krvi iz nosa, nervoza, znojenje, poremecaj sna i crvenilo lica. Prava istina je da je hipertenzija bolest bez simptoma, i kao takva je "tihi ubica". Ukoliko ignorisete vise vrednosti krvnog pritiska misleci da dok nemate simptome, ne treba ni da se brinete - gresite!

      Takodje, postoji i MIT o glavoboljama. Hipertenzija NE izaziva glavobolje, sem ukoliko nije rec o HIPERTENZIVNOJ KRIZI,  a ovo stanje ugrozava zivpot bolesniku. Da se ne bi sekirali, reci cu Vam da hipertenzivna kriza NIJE SAMO skok pritiska. Sam skok pritiska ne mora nista da znaci. Ukoliko UZ skok pritiska imate poremecaj u vidu ili govoru ili u oba, onda je to hipertenzivna kriza. To su obicno visoke vrednosti krvnog pritiska, mada ne moraju uvek biti.


Serious Man Holding Head
       Ranih '90 godina smatralo se da su glavobolje ceste kod bolesnika sa hipertenzijom.  Medjutim, nijedno istrazivanje koje je radjeno, nije ovo potvrdilo. Stavise, neke studije su pokazale da ljudi sa hipertenzijom imaju cak redje glavobolje u odnosu na ostale. U naucnom casopisu "Neurology" je cak naveden i tacan procenat. Bolesnici sa hipertenzijom imaju u 40% slucajeva redje glavobolje u odnosu na drugu populaciju.


       Sledeci je MIT u curenju krvi iz nosa. Sa izuzetkom krvi iz nosa u sklopu hipertenzivne krize, krv iz nosa ne govori nista u vezi sa hipertenzijom. Samo 17% bolesnika sa hipertenzijom ima krvarenje iz nosa. Nevezano za hipertenziju, ukoliko imate krvarenja iz nosa koja su cesce od jednom nedeljno, ili Vam je tesko da krvareje zaustavite, javite se lekaru na pregled. Najcesci razlog za krvarenja iz nosa je suv vazduh u prostoriji. Sluznica nosa ima mnostvo sitnih kapilara koji lako mogu da krvare. Takodje, jako izduvavanje nosa i cacakanje nosa takodje pogoduju krvarenjima. Ukoliko bolesnik jos uzima preparate varfarina ili Aspirin, krvarenje je najverovatnije izvesno.

        Drugi nespecificni simptomi koji takodje NISU vezani za hipertenziju

     - krvarenja u beonjaci oka. Ova mala krvarenja jesu cesca kod bolesnika sa secernom bolesti i hipertenzijom. Medjutim NIJEDNO od ovh stanja samo za sebe NE IZAZIVA krvarenja. Sama krvarenja NISU vezana za hipertenziju.
        - crvenilo u licu se javlja kada se prosire krvni sudovi u kozi.  Ovo se javlja pri izlasku na hladno. Tokom uzimanja ljute hrane, vetra, toplih napitaka i koriscenjem krema za negu lica. Takodje, kod dijabeticara nakon uzimanja alkohola vidja se crvenilo lica zbog uticaja VIP (vazointestinalnog polipeptida), koji im prosiri krvne sudove na licu. Crvenilo se vidja i kod emotivnog stresa, uzimanja alkoholnih pica ponekada i kod nedijabeticara, fizicke aktivnosti. U svim ovim stanjima se mogu izmeriti i vise vrednosti krvnog pritiska. Ali, sam pritisak nije prvi koji se javio, i samim tim nije ni prethodio, niti izazvao crvenilo lica.
    -  vrtoglavica takodje nije uzrokovana hipertenzijom. Medjutim, ona moze biti sporedni efekat nekih antihipertenzivnih lekova, ali i mnogih drugih stanja u organizmu. Vrtoglavicu ne treba ignorisati , narocito ako je nastala naglo.



http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/HighBloodPressure/SymptomsDiagnosisMonitoringofHighBloodPressure/What-are-the-Symptoms-of-High-Blood-Pressure_UCM_301871_Article.jsp


24. новембар 2012.

Kako znas da si poreklom iz bivse Jugoslavije?





-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu.
 
-Za rođendan su te vukli za uši "da porasteš".

-Sedam dana iza Božića ili Uskrsa još uvek je za ručak sarma.


-Kada plačeš, nije neobično da ti otac kaže: "Prestani cmidriti, u p...materinu"


-Svako venčanje počinje pesmom "Danas majko ženiš svoga sina".


-Otac te naziva "idiotom" kada ne znaš da napraviš ono što i on sam ne zna.


- Mama te je još kao malog naučila da "promaja ubija".


-Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara.


-Šališ se na temu lične tragedije.


-Imaš bar jednog rođaka koji peče svoju rakiju.

-Misliš da je uglavnom sve neka zavera.


-Tvoja baka nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan.


-Kada upoznaš nekog stranca, prvo ga naučiš sve psovke.


-Tvog tatu uvek bole leđa.


-Kada si mali za rođendan uz poklon obavezno dobiješ i čokoladu!


-Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali .


-Plašili su te Babarogom.


-Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli "zatrebati".


- Mama ti ne da da piješ hladnu vodu kada si znojav.


-Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama..."


-Tvoji roditelji urlaju na telefon kada pričaju sa rođacima ili prijateljima u inostranstvu


-Roditelji te zovu "sine" bez obzira da li si dečko ili devojčica.


-Udaraš po stolu i razbijaš čaše kada si pijan i veseo.


-Kada ti rečenica :"Nemoj se toliko

 smejati, oplakaćeš" zvuči razumno.

-Tvoja majka svaki čas izgovara "Hvala Bogu".


-Čitaš mami i tati ovaj spisak, a oni se zgražavaju i govore "Što lažeš, nije istina!".


-Ako sediš blizu TV-a izgubićeš vid.


-Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla".


- Mama trči za tobom da obučeš potkošulju.


-Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš ih za poklon nekome.


-DVD, video, daljinski su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina po njima.


-Tvoj otac misli da svi Kinezi imaju crni pojas.


-Na svim svadbama je isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte".


-"Devojke" oko tebe izgledaju kao da imaju 23, a ustvari imaju 15 godina.


-Voziš bolji auto nego tvoj otac.


-U garaži/podrumu imaš nekoliko (desetina) litara rakije/alkohola i pola tone otpada.


-Skoro svi koje poznaješ hrču.


-Oba tvoja roditelja su do škole morali pešačiti bosi po snegu, po 5 km uzbrdo. U oba pravca. Preko kamenja...


-Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm.


-Svako ima bezbroj kumova.


-Imaš bar jednog rođaka koji je moler.


-Jedan hleb se pojede za ručak.


-Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju".


-Zauvek živiš sa roditeljima.


-Imaš vunene čarape koje ti je isplela baka.


- Mama ti ne dopušta da sediš na betonu zbog prehlade jajnika.


-Ako si starije dete, uvek moraš popustiti jer si "pametniji".


-Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u.


-Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.

Uzimanje lekova za lecenje aritmija



     

     Uzimajte lekove tacno kako je prepisano.
     Nikada ne prestajte sa uzimanjem dok se ne konsultujete sa svojim lekarom
    Ako primetite neke nezeljene efekte, obavezno ih kazite svom lekaru
    Kada odete na pregled recite i sve druge lekove koje uzimate, ali i pomocna lekovita sredstva i vitamine ako i to uzimate.
  
     Mnogi poremecaji ritma srca se dobro lece lekovima. Na trzistu je veliki broj lekova i stalno se pojavljuju novi. Nekada se aritmija ne moze potpuno izleciti, ali se lekovima mogu ublaziti nepreijatni simptomi. Neki omogucavaju da se u samom pocetku spreci njihovo pojavljivanje, a neki skracuju epizodu njihovog trajanja kada se pojave.
      Svi lekovi imaju sporedne efekte od kojih neki nisu zeljeni. Tako je i sa lekovima kojima se lece aritmije (antiaritmici). Vecina nezeljih efekata nisu ozbiljni i nestaju kada se samo promeni doza ili kada se lek potpuno prekine. Medjutim, neki iapk daju vrlo ozbiljne nuspojave. Nus pojave mogu biti vezan za sam lek, a neke i za medjusobne interkacije sa drugim lekovima koje bolesnik uzima.
     Kako god, ima ih sasvim dovoljno da se mogu izabrati oni koji ce bolesniku najvise pomoci.





http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/Arrhythmia/PreventionTreatmentofArrhythmia/Medications-for-Arrhythmia_UCM_301990_Article.jsp
     

Koronarna bolest


         Koronarna bolest srca je zajednicki termin za gomilanje naslaga u arterijama srca, a one bi mogle da dovedu do srcanog udara. Zajednicki termini za koronarnu bolest su i angina pektoris, deo ishemijske bolesti srca i drugi. Sve su to sinonimi koje koriste zdravstveni radnici.To podrazumeva da su jedna ili vise arterija koje hrane srce krvlju suzene.
        Zbog toga kada covek sebe optereti nekim naporom dobija bol u grudima. Sa naporom se potrebe za snabdevanjem krvlju u srce povecavaju, a suzene arterije nisu sposobne da omoguce ovu vecu kolicinu krvi. Tako jedan deo srca ostaje gladan i to izaziva bol. Tipicni znaci pored bola u grudima mogu biti i otezano disanje, lupanje srca, pa cak i umor koji ranije covek nije imao.
   






Zene i infarkt


     Svi smo videli scene na filmu u kojima covek dahce, hvata se za grudi i pada na zemlju. U stvarnom zivotu, ako infarkt dobije zena, scena ne mora biti tako dramaticna. Iako se bol u grudima opisuje kao da Vam neko sedi na grudima, ipak kod zena infarkt moze proci cak i bez pritiska u grudima. Umesto toga, mogu osecati samo nedostatak vazduha ili bol u donjem delu grudi ili gornjem delu stomaka. Moze se javiti vrtoglavica, omaglice, bolovi u ledjima i isrpljenost. Cak i kada su tegobe jedva primetne, posledice mogu biti smrtonosne, ako se odmah ne leci.
     "Mislila sam da je neki grip" - vrlo je cesto misljenje pacijenatkinja. Zene su sklonije da tegobe pripisuju manje opasnim uzrocnicima. "Mislila sam da je to od kiseline" ili zbog kicme ili starenja. 
     "Zene to rade", navodi Goldberg, jer na prvo mesto u zivotu stavljaju svoje porodice. Drugi razlog je sto veliki broj zena ne moze da prihvati ideju o mogucem infarktu.
     
     Svake 34 sekunde neko u svetu dobije infarkt. Infarkt nastaje kada se neka od vaznih arterija koje srcu donose krv zapusi. Tada srce koje je misic nema dovoljno krvi , odnosno kisonika koji dobija krvlju, i tako neki njegovi delovi slabe i odumiru. Zatvaranje krvnog suda nastaje u sekundi, ali da bi nastalo, krvni sud (u najvecem broju slucajeva), vec mora biti suzen. To suzenje koje je kombinacija samog unutrasnjeg zida krvnog suda, masti i drugih supstanci zovemo plak. 
     
     Ako otvorite ovaj link ispod, videcete ovo na slikama
Watch an animation of a heart attack.

     

heart attack













      Cak iako zena posumnja da su tegobe zbog infarkta, popice Aspirin i nece pozvati "hitnu pomoc". 
      Sam Goldberg smatra da je dobro nesto uraditi za sebe:

   -   zakazite sastanak kod lekara da biste procenili svoj rizik za nastanak infarkta. 
   -  prestanite da pusite. Postoje neki podaci koji kazu da se prestankom pusenja vec za godinu dana rizik za nastanak infarkta smanjuje za 50%.
   -  vezbajte 30 minuta na dan. Time smanjujete ne samo rizik za nastanak infarkta vec i mozdanog udara (sloga). 
   -  jedite hranu koja manje goji  (meso, voce, povrce). 

     Ukoliko osetite da vas nesto steze u grudima, pritiska ili boli u sredini grudnog kosa obratite paznju na to.  Ukoliko traje vise od nekoliko minuta i ponavlja se, obavezno se javite lekaru.       Bol ili nelagodsnot se mogu javiti i u jednog ili u obe ruke. Kao sto se i sam bol u grudima moze prosiriti na ruku(e). Medjutim, bol se moze javiti i u ledjima, vilici, vratu ili stomaku.
       Takodje, moze se javiti samo nedostatak daha, bez ikakve nelagodnosti. 
       Tu je i niz drugih znakova, kao sto su hladan znoj, mucnina...
      Ipak, daleko najcesci simptom je bol ili nelagodnost u grudima i kod muskaraca i kod zena. Medjutim, kod zena su nesto cesci i/ili drugi simptomi.
    
      Ukoliko osetite ozbiljne tegobe, ne cekajte duze od 5 minuta da pozovete hitnu pomoc.

Jedi, goj' se i niceg ne boj se....da li je bas tako?


      Baltimor, Merilend (Johns Hopkins University School of Medicine, Baltimore) - novi rezultati istrazivanja koje je trajalo 50g, pokazuju da povecanje tezine u bilo kom periodu zuvota, povecava rizik za nastanak hipertenzije!
      Krvni pritisak i BMI su praceni od 22. do 65g zivota. Najvazniji podatak je duzina pracenja - skoro 50g. Do ove studije, najduzi perod pracenja za ovu vrstu analize je bio 23g. Ljudi koji su u mladosti bili gojazni, imali su tri puta vece sanse za nastanak hiperteznije. Druga grupa su oni koji su u mladosti bili mrsavi, pa su u srednjem dobu poceli da se goje. Njihov rizik za nastana je dva puta veci. Oni koji su sve vreme tokom istrazivanja bili mrsavi, oni su bili u najmanjem riziku. 
     U Americi je veliki problem sjer je 2/3 odraslih gojazno. I sto je jos bitnije, oni su gojazni postali najcesce u priodu od njihove 12 - 19g zivota.
     
     Kako god, ako gubite tezinu, uvek se isplati.
    





http://www.medscape.com/viewarticle/774655?src=mpnews&spon=2

23. новембар 2012.

Hladan vazduh - hladno srce



     Faktore rizika za nastanak srcanih oboljenja je najteze kontrolisati tokom hladnog vremena. Krvni pritisak je cesto visi tokom hladnog vremena, bol u grudima je cesci tokom hladnog vremena, kao i nelagodnost u grudima izazvana udisanjem hladnog vazduha. Nedavna studija uradjena u Minhenu je pokazala da ljudi koji boluju od srcane insuficijencije imaju veci rizik od umiranja tokom hladnoce.
      Tokom vezbanja na hladnoci krvni sudovi se skuljaju zbog hladnoce, a zahtevi za protok su zbog vezbanja veci i krvni pritisak raste. Zatim, zbog mnogobrojnih praznika tokom zime, ljudi dobijaju na telesnoj tezini i prestaju da piju lekove zbog uzimanja lekove. Alkohol se MOZE uzimati tokom lecenja srca i visokog pritiska. nema interkacija sa lekovima. Fizicka aktivnost se tokom zime smanjuje iako znamo da se samo vezbanjem bez lekova krvni pritisak smanjuje za 3-4mmHg.


Doktori su opasni po zdravlje



  Šokirani smo vestima o hapšenju doktora opšte prakse u Hrvatskoj! Toliki broj osumnjičenih za kriminal je veoma zabrinjavajući. Ipak, na osnovu događanja u protekloj deceniji, došli smo do zaključka da se po pitanju izmena i reformi u zdravstvu, zemlje Jugoistočne Evrope skoro uopšte ne razlikuju. Vlade okolnih zemalja kao da preslikavaju model ponašanja prema lekarima. Zato se već pribojavamo da će šema za kažnjavanje „farmakomafije“ vrlo brzo stići i do nas.
Ovo me je asociralo na situaciju u jednoj dalekoj zemlji gde je jedan broj mojih kolega, inače odličnih studenata, otišao da radi, jer kod nas nisu mogli da nađu posao. Skoro su mi pričali kako fukcioniše zdravstvo tamo gde su oni:
Izabranim lekarima je produženo radno vreme na osam sati i veoma je opasno ako se to vreme ne popuni pacijentima, jer bi se kršenjem ove obaveze jako oštetila država. Tamo ne postoji norma za broj pacijenata koji treba da bude primljen u toku radnog vremena
Što se više pacijenata pregleda – to je bolje, ali pri tome ne sme nikako da popusti koncentracija, jer bi to za sobom moglo povući strahovite sankcije. Pacijenti ne smeju da čekaju ni malo, ali ako se to desi, obavezno da tuže zaštitniku pacijentovih prava.
Svima koji to traže moraju se dati na recept svi lekovi, a posle će lako Fond da uzme pare doktorima zato što nisu poštovali Pravilnik Fonda i time načinili teško krivično delo zloupotrebe položaja.
Skoro svi slučajevi bolesti se moraju rešiti na primarnom nivou zdravstvene zaštite, tj u domu zdravlja i to uz zabranu slanja u laboratoriju i na druge dijagnostičke procedure, jer to mnogo košta. Ako pacijent ipak insistira da ide u laboratoriju i sl, to mu se mora omogućiti, ali će direktor posle da smanji platu lekaru koji je to učinio, jer je to neprimereno ponašanje.
Slanje u bolnice predstavlja poseban rizik, jer su tek tamo doktori korumpirani, makar bili i profesori i akademici. Svi oni rade za novac, stalno prave lekarske greške a daj bože i da ih nađete, pogotovo one najbolje, jer ih dugo nema na klinici (sestre kažu da su na bolovanju, ali su oni verovatno u zatvoru zbog mita i korupcije). Tako, brate i treba da bude! Pa, nisu doktori bogovi! A ni pacijenti nisu zavisni od njih, kad ima na hiljade nezaposlenih doktora, koji traže posao.
Poseban problem predstavlja saradnja sa farmaceutskim kućama! To je najveći mogući svetski kriminal, gori od trgovine drogom ili belim robljem! Lekar nikako ne sme da ima posebne informacije o nekom leku, niti sme imati svoje mišljenje o tome da je neki lek bolji od drugih.Najbolje je da ne zna šta propisuje, jer je samo tada pacijent potpuno zaštićen od korupcije. Ukoliko lekar, ne daj bože, ima hemijsku olovku na kojoj je napisano ime nekog leka, postoji velika opanost da bude uhapšen, jer je to dokaz nad dokazima.
Što se tiče edukacije, dobro mora da se vodi računa. Jeste da lekarska komora traži da se tako skupljaju bodovi za licencu, ali je sasvim dovoljno to što direktor da zadatak nekom od zaposlenih da spremi neko predavanjce iz neke oblasti, a da ostali zaposleni dođu to da čuju i fino dobiju bodove. Naravno, užasno bi bilo da lekari traže da idu na kongrese, domaće ili, ne-daj-bože, strane i tamo razmenjuju mišljenja sa kolegama. Ili da gaje neka druga interesovanja, pa navale da se edukuju u nekoj oblasti medicine.
Od svih zaposlenih u zdravstvu, jedino direktori znaju šta se i kako radi. To je i logično, obzirom na činjenicu da njih stalno okuplja par osoba iz Ministarstva, specijalno zaduženih za rad sa direktorima
Pacijenti imaju jedinu obavezu da vode računa o zdravlju, tj da malo jedu i da dosta trče. Najmanje jednom u tri meseca su u obavezi da se jave izabranom lekaru, kako bi se sa njim konsultovali o tome da li trče dovoljno često i dovoljno brzo.
Ako se ipak desi da se teže razbole, pa se sve uzme u obzir, pacijenti ne znaju kuda da idu da traže lek, pošto je gatarama i vračarama zabranjen rad još pre uvođenja ovih reformi u zdravstvu.
Ali, nada ipak postoji: treba ići u planine i ubrati pažljivo odabrane biljke, a zatim ih isušiti. One se mogu koristiti na razne načine. Pa to je, najzad i suština tradicionalne medicine, koja je zaista nepravedno zapostavljena.
Uostalom, postoji stara izreka: „Dok ima veka, ima i leka“. Zašto onda da se sekiramo zbog toga ko će narod da leči?
Sva sreća, kod nas nije tako!
Kod nas je doktor suveren u svojoj ordinaciji. On ima veliku platu i stalni podsticaj svoga direktora da u radu pokaže što bolje rezultate. Država se potrudila da ga još više stimuliše tako što je uvedeno nagrađivanje prema učinku, pa tako oni koji više rade imaju i veće plate, što se dalje značajno odražava na kućni budžet. Na klinikama je osoblje specijalno stimulisano za rad, obzirom na to da su dobili pismene instrukcije po kojima se sve bolesti svrstavaju u dijagnostički srodne grupe, pa tako ne moraju uopše da uključuju mozak i razmišljaju o simptomima i bolestima.
Pacijenti treba posebno da budu zadovoljni, jer im je dato sve: imaju na raspolaganju brojne aparate za rano otkrivanje bolesti, za njih lokalna samouprava organizuje bazare zdravlja, mogu da mere pritisak i šećer u mesnim zajednicama, preventivnim centrima i apotekama, mogu da dobiju besplatne savete od farmaceuta, mogu da overe zdravstvenu knjižicu ako na vreme izaberu lekara. Za razliku od mnogih država u okruženju, mogu u bilo koje doba da odu u privatne ordinacije i urade pregled kakav hoće. Mogu da tuže zdravstvene radnike kad god hoće i kome god hoće, mogu da viču po hodnicima, prete, biju...
Kratko rečeno, imamo sve razloge da budemo srećni I uopšte mi nije jasno zašto naši lekari beže u inostranstvo?

http://blog.blic.rs/920/DOKTORI-SU-OPASNI-PO-ZDRAVLJE



Nase malo je nekome mnogo


Ako imate upotrebljivu garderobu koja vam ne treba, knjige, časopise, važeće lekove,
a želite da pomognete ugroženim ljudima, možete ih pokloniti "Prihvatilištu za odrasla i stara lica" u
Kumodraškoj 226a (preko puta Soko Štark fabrike), tel. 011/2466-996.
Prosledite dalje ovu informaciju, jer ustanova nema ni FB stranicu ni sajt, stoga ne bi
bilo loše da što više ljudi na ovaj način sazna za njih i eventualno pomogne.
Hvala unapred!
Ako imate upotrebljivu garderobu koja vam ne treba, knjige, časopise, važeće lekove,
a želite da pomognete ugroženim ljudima, možete ih pokloniti "Prihvatilištu
za odrasla i stara lica" u
Kumodraškoj 226a (preko puta Soko Štark fabrike), tel. 011/2466-996.
Prosledite dalje ovu informaciju, jer ustanova nema ni FB stranicu ni sajt, stoga ne bi
bilo loše da što više ljudi na ovaj način sazna za njih i eventualno pomogne.
Hvala unapred!

Ja ovo odavno govorim



       Rutinski i preventivni pregledi ne pomazu sprecavanju pacijentov rizik od umiranja bilo od malignih bolesti, bilo od kardiovaskularnih. Ovo pokazuje velika Danska studija. Ljudi koji dolaze na ovakve preglede su naizgled zdravi bez ikakvog specificnog rizika. Dolaze na redovne standardizovane preglede i razgovor o stilu zivota. Cilj ovih pregleda je da se uoce rani znaci bolesti i da se time smanji rizik od rane smrti.
       Ovo istrazivanje zapravo obuhvata 14 studija sa 183000 pacijenata. Naucnici su utvrdili da rutinski pregledi zdravih ljudi zapravo u odredjenoj meri uvode bolesnika u (ne)invazivnu dijagnostiku sto cesto dovodi do davanja dijagnoza kojih objektivno nema i samim tim i nepotrebnog lecenja. Do sada NISU nadjene koristi od preventivnih i sistematskih pregleda. Samo u ovu svrhu bilo je ukljuceno 200000 ispitanika. 
       Ovo ne treba tumaciti kao akciju protiv preventivnih pregleda, niti protiv lekara koji pokusavaju da pomognu bolesnicima, navodi doktor Lase Krogsbol sa Instituta u Kopenhagenu. Dokaz za ovo je da je lecenje prehipertenzije ili blage hiperteznije koja se na ovaj nacin moze otkriti jako vazno. Vrlo vazno je odabrati prave pacijente kojima ovakvi pregledi zaista koriste, odnosno gde je dobit od ovakvih pregleda veca od potencijalnih gubitaka.
        Doktor Krogsbol predlaze ciljane preglede kao daleko efikasnije. Time se i lekari fokusiraju na ljude koji imaju faktore rizika, ili imaju tegobe i objektivne razloge za brigu i preglede.
     
.
SOURCES: Lasse T. Krogsboll, Ph.D. candidate, Nordic Cochrane Centre, Righospitalet, Copenhagen; Domhnall MacAuley, M.D., clinical primary care editor, BMJ Editorial, London; Nov. 20, 2012, BMJ, online
 
 http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=1164852177851267348#editor/target=post;postID=4674441477562120427
 
 




Mlohavi u mladosti ugrozeniji u starosti



        Muskarci koji su imali slabo razvijene ili nikakve misice u tinejdzerskim danima, imaju veci rizik za nastanak hipertenzije, gojaznosti i prevremene smrti. Rana smrt je definisana kao smrt pre 55g.
       Naucnici sa Instituta bolnice Karolinska u Svedskoj su 20. novembra u BMJ objavili ovu studiju. Studija je obuhvatila vise od milion svedskih muskaraca od 16-19g, a praceni su sledece 24g. Tokom pracenja 2.3% muskaraca je umrlo (26000). Najcesci uzrok smrti je samoubistvo (22%). Maligne bolesti cine 15%, a samo 8% je smrt od kardiovaskularnih oboljenja.
        Odrasli muskarci koji su imali vise misicne mase kao tinjdzeri, imali su od 20-35% manji rizik od prerane smrti iz bilo kog razloga. I to nezavisno od visine krvnog pritiska i BMI.



SOURCE: BMJ, news release, Nov. 20, 2012

 http://journals.lww.com/heartinsight/pages/hd_article.aspx?CID=0E53BBFA&NFID=C&articleId=670881







Gubitak posla i srcani udar




      Nezaposleni su u vecem riziku za dobijanje srcanog udara. istrazivanja su pokazala da je to faktor rizika jednak pusenju, hipertenziji ili drugim hornicnim bolestima. Broj srcanih udara je najveci u prvoj godini nezaposlenosti.
      Istrazivanje je radjeno 20g na 13500 muskaraca i zena. Takodje je ustanovljeno da se svakim sledecim gubitkom posla rizici povecavaju. Oni koji su dobrovoljno otisli u penziju da ne bi izgubili posao nisu ni u kakvom povecanom riziku.
 


http://journals.lww.com/heartinsight/pages/hd_article.aspx?CID=0E53BBFA&NFID=C&articleId=670830

    



22. новембар 2012.

Sindrom nemirnih nogu



     Sindrom nemirnih nogu se dijagnostikuje na osnovu cetiri kriterijuma: 1 - nagon da pomerate noge, 2 - narocito je izrazen u neprijatnim situacijama. 3 - simptomi se javljaju tokom odmora i poboljsavaju se nakon pomeranja nogu. 4 - pogorsavaju se kako pada mrak i ide noc.
     Tezina simptoma je varijabilna. Studija u zapadnoj Evropi je pokazala da 0.8% populacije ima ove tegobe koje ozbiljno lose uticu na njihov kvalitet zivota. Cesce se javlja kod zena, a sansa za pojavljivanje raste sa godinama.
      Iako je uzrok nepoznat jer ne postoje potpuno adekvatni dijagnosticki testovi, ipak se zna da je uzrok organeske prirode. Javljaju se u porodicama u kojima je ovih tegoba vec bilo. Mogu biti potpuno nejasnog uzroka, ali i kao posledica vec nekog postojeceg problema sa zdravljem. Mogu se javiti kao posledica nedostatka gvozdja, u trudnoci, neuropatijama, bubreznoj insuficijenciji. Zatim, u depresiji, anksioznosti i kod ljudi sa nesanicom.
     Na trzistu ima dosta lekova koji se koriste u lecenju, ali oni imaju dosta nezeljenih efekata. Cak mogu i pogorsati bolest koju lece. Pogorsanje se vidja u smislu da se tegobe od pocinjanja uzimanja leka pojavljuju i tokom dana, a da je period kada ih nema kraci. Takodje, i drugi delovi tela sem nogu se mogu ukljuciti tokom napada.
     Za ovu bolest se zna vekovima, ali potrebno je jos vremena da njena izucavanja da bi se dijagnostika i lecenje vremenom poboljsali.   


Gert Jan Lammers, neurologist and clinical neurophysiologist

http://www.bmj.com/content/345/bmj.e7592?utm_medium=email&utm_campaign=5429&utm_content=BMJ%20-%20What%27s%20New%20Online&utm_term=Restless%20legs%20syndrome&utm_source=Adestra_BMJ


  


Kaliper

Gojaznost

Gojaznost predstavlja višak masnog tkiva. Ukoliko procenat masnog tkiva prelazi normalnu granicu za 20% ili više, može se reći da osoba pati od gojaznosti. Indeks telesne mase (BMI- Body Mass Index) predstavlja metodu uz koju se utvrđuje da li osoba ima zdravu telesnu težinu, tj utvrđuje se gojaznost. BMI se izračunava uz pomoć sledeće formule:

BMI = Težina (kg) / [ visina (m) * visina(m) ]


Sa povećanim indeksom telesne mase, povećava se i rizik od oboljevanja, kao što je prikazano na sledećem grafikonu.
Gojaznost - indeks telesne tezine

Iako predstavlja veoma koristan metod da se utvrdi gojaznost, povećani Inteks Telesne Mase ne mora nužno da znači povećanje rizika od oboljevanja, jer ne uzima u obzir procenam mišićnog tkiva u odnosu na masno tkivo. Stoga, bolja metoda jeste merenje procenta masnog tkiva uz pomoću kalipera.


      Kaliper se moze koristiti i za kucna merenja potkoznog masnog tkiva. Inace se koristi u zdravstvenim centrima, sportskim centrima i skolama. Njime se prati uhranjenost kod dece i sportista, ali se njime prate i bolesnici u toku lecenja gojaznosti. Daje dragocene podatke nutricionistima i dijeteticarima koji propisuju idealan nacin ishrane i kretanja. Daju i savete odredjenim pacijentima na osnovu dobijenih podataka o njihovom trenutnom stanju u organizmu. 



 http://www.tiptopbody.com/gojaznost

Cokolada i Nobelova nagrada


        
        Zemlje u kojima se jede vise cokolade, daju vise Nobelovaca.  
      Cokolada dokazano poboljsava kognitivne (saznajne) funkcije, i nejverovatnije je dozno zavisna. Sto vise, to bolje! 
        Prema jednoj studiji, u zemljama gde se jede navise cokolade ima najvise Nobelaovaca. Prva ispitivana zemlja je Svedska. Tamo se jede dosta cokolade, ali za ocekivanu procenjenost, trebalo bi da ima 14 Nobelovaca, a ima 32. Da li tu neku ulogu ima i patriotska pristrasnost?! Ili su svedjani posebno osetljivi na cokoladu, pa im i namanje koncentracije donose velike rezultate?! 
      Kako god, ni do kakvih ozbiljnih zakljucaka o vezi cokolade i intelekta se nije doslo. Naucnici su uradili jedno obicno uporedjivanje. 

        
http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMon1211064



 

21. новембар 2012.

Trenuci


Aleksandar Janicijevic

  
Trenuci - Horhe Luis Borhes
Description: Description: Borhes



Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.


Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio jedan od onih
što je razumno i plodno proživeo
svaki minut svog života:
imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.


Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli
bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim
lakše bih putovao.


Kada bih ponovo mogao da živim
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite,
imam 85 godina,
i znam
da umirem.

 

Cudo

      Poželi nešto večeras.   Možda se čudo dosađuje



Voce, povrce i hipertenzija












         Uprkos obecavajucim rezultatima kratkorocnih istrazivanja, dugorocni povoljni efekat voca na visinu krvnog pritiska i dalje ostaje diskutabilan. Ispitivano je 28082 zene u Americi starosti od 39g. One su bile bez kardiovaskularnih bolesti, bez malignih bolesti i bez hipertenzije. Na osnovu upitnika, ustanovljen je pojedinacni unos voca i povrca.

         Tokom 12.9g pracenja 13633 zene su dobile hipertenziju. Prema polu, starosti, i ostalih parametara, sve zene su bile u istoj grupi.  U ovoj grupi zena, bile su one koje su uzimale najmanje voca i povrca.
         Za sada se stice utisak da veci unos voca i povrca smanju pojavu hipertenzije. Tacan mehanizam nije jasan, ali za sada izgleda da se to postize poboljsanjem regulisanja telesne tezine.



http://www.nature.com/ajh/journal/v25/n2/abs/ajh2011186a.html







19. новембар 2012.

Probajte da setate a ne da se operisete



    Prosle nedelje americko udruzeje za bolesti srca daje predlog zamene endovaskularne revaskularizacije (intervencije na krvnim sudovima nogu, redje ruku),  obicnom setnjom. I to ne dugom i ne cestom. Navodi se podatak od dva puta nedeljeno po 30 minuta. Ovo je preporucljivo za bolesnike koji imaju grceve u listovima nogu tokom setnje.

    Ispitivano je 150 bolesnika. 75 je islo na hirursku intervenciju, 75 je setalo. Ova setnja je bila dovoljna za odlaganje hirurske intervencije za 1 - 7g, pa i vise. Ovo odlaganje se moglo primeniti na jednoj trecini bolesnika.




http://www.medscape.com/viewarticle/774320?src=mpnews&spon=2


Lekari se cesce ubijaju

        Povecava se broj samoubica medju lekarima u Americi. Prilikom ispitivanja, nije nadjen veci broj psihickih oboljenja u odnosu na opstu populaciju. Ali, medju zrtvama lekarima, nadjen je veci broj onih koji su uzimali lekove iz grupa benzodiazepina, barbiturata i antipsihotika. Medjutim, nema vece upotrebe antidepresiva. Medju lekarima, najveci broj samoubica je medju onima koji direktno rade sa pacijentima.

          U istrazivanjima je pokazano da vec tokom studija lekari pokazuju veci stepen anksioznosti, depresije i izgaranja. Medjutim, nista nije uradjeno da se ovo smanji. U studiji koju ovde opisujem uyeti su u obzir 31636 zrtava samoubistva starijih od 18g u 17 zemalja.


http://www.medscape.com/viewarticle/774410?src=mpnews&spon=2



18. новембар 2012.

zivot


Da li Bog postoji


Anksioznost - pomozite sami sebi


Kako prepoznati anksioznost? Simptomi mogu varirati od osobe do osobe, od momenta do momenta, situacija....

    - problem sa spavanjem
    - ubrzan rad srca
    - vrtoglavice
    - problemi sa stomakom u smislu mucnina i proliva
    - znojenje
    - nemir
    - tenzija u misicima ukljucujuci drhtanje i tremor
    - problem u koncentraciji
    - zamor


 
Razgovarajte sa porodicom i prijatejima - kada se poverite Vama najdrazim ljudima, problemi postaju resivi. Vi se osecate lakse, jer ste podelili brigu. O problemu razmislja vise ljudi, vise glava, vise pameti. i to razmisljaju ljudi koji vas vole.


Budite fizicki aktivni svaki dan - osetite dobrobit svakodnevne fizicke aktivnosti. Kako sam vec ranije napisala, tokom fizicke aktivnosti luce se endorfini, nasi prirodni opijati, u novinara u Srbiji poznati kao "hormoni srece". Za sada se najboljim pokazala setnja brzim hodom 150 minuta nedeljno. Ako ne mozete toliko, bar 10 minuta na dan.


Usporite zivotni ritam i smejte se tokom celog dana - i jedno i drugo danas predstavlja moranje, i uci se kao i sve u zivotu. Tokom ucenja probajte sa jogom, meditacijom... saznajte sta Vas smiruje, cini srecnim i sta Vam pruza radost.


Oslobodite se starih navika - Sve ono sto vas nervira, sto Vam ne prija, sta Vam smeta. Nije vazno da li je to dobro, lose, zdravo, nezdravo, vazno je samo da Vama konacno bude ugodno.