analytics

23. март 2012.

Kardiolozi su srecni i voze japanske automobile



       Kardiolozi, vecim delom voze japanske automobile, veruju i vise sile, i umereno su pametni kad dodju u medije. Ovo su samo neki od bisera istrazivanja koje je sprovedeno. Upitani da rangiraju nivo svoje srece od 1 do 5, njih 762 kardiologa je dalo prosecnu ocenu 3,92. To ih stavlja na 15. mesto od ukupno 25 razlicitih specijalista. Reumatolozi, dermatolozi i urolozi su bili najsrecniji sa ocenom od 4,04-4,09. Neurolozi su najtuzniji sa ocenom 3,88.
      85% kardiologa je vencano, sto je veci broj za lekare u celini (81,2%). Ali, imali su i veliku stopu razvoda 5,5% u poredjenju sa 3,3%. Tri cetvrtine je sebe opisalo kao konzervativno, ali u 54% socijalno liberalno. Oba procenta su visa od ostalih lekara u celini.
      Na zdravstvenom planu, manje od 1% kardiologa su pusaci, malo manje od proseka medju anketiranima. 57% je reklo da piju manje od jednog pica dnevno, i to je slicno svim drugim lekarima. 49% kardiologa od 31-40 starosti vezba dva puta nedeljno, u pedesetim godinama zivota taj procenat raste na 63,3%. malo je bolji prosek od ostalih. Na old 1 do 5, kardiolozi svoje zdravlje ocenjuju sa 4.17, sto ih stavlja na peto mesto. Dermatolozi su se najbolje ocenili sa 4,23%.       Upadljivo je medjutim, da je 33,5% kardiologa sebe ocenilo da ima visak kilograma, a 4% je sebe ocenilo kao gojazne.     
       Skoro 85% kardiologa su vernici, a skoro polovina aktivno ucestvuje u verskim obredima. To je neznatno vise u odnosu na druge lekare. Na pitanje sta bi uradili kada bi saznali da boluju od neke terminalne bolesti, kardiolozi su rekli da biraju samo palijativno lecenje i kvalitet zivota, pre nego duzinu zivota.
       U drustvenim medijima, samo 23% kardiologa izmedju 31-40g je reklo da ne koristi nikakve drustvene sajtove. broj se popeo na 55% kod starijih od 60-71g. Fejsbuk je daleko najpopularniji, zatim Linkedln pa Tviter.  
        Anketa takodje pokazuje da kardiolozi nacesce voze Tojotu, Leksus i Hondu, a prioriteti zabave su im vezbanje, citanje i putovanja (po mogucstvu u inostranstvo).
        Ukupno je intervjuisano 29000 lekara 25 specijalnosti. 
         
http://www.medscape.com/viewarticle/760775?src=mp&spon=2

20. март 2012.

dijabetes i nastanak sloga


        Dijabetes je nezavisno povezan sa nastankom mozdanog udara. Ovo su Janghorbani i njegove kolege objavili jos u julu 2007. Pracenje je nastavljeno i kod onih ljudi koji 2007 nisu imali dijabetes, a dobili su ga u godinama posle.
         U casopisu "Stroke" je 1. marta objavljeno da bolesnici se bolesnicima sa secernom bolescu rizik svake godine povecava za 3%, a utrostrucuje na 10g. Naucnici nisu bili iznenadjeni povecanim rizikom nego velicinom povecanja rizika.
       Povecanje rizika nije toliko veliko u prvoj deceniji od nastanka dijabetesa. Ali, naglo se povecava u drugoj. Od 26 miliona Amerikanaca sa dijabetesom, vise od polovine su mladji od 65g. I zbog problema sa gojaznoscu, novi dijabeticari bivaju sve mladji i mladji.  Jedna trecina dijabeticara ostaje nedijagnostikovana, anjacesce je u momentu dijganostikovanja, bolest trajala vec 4-7g.
        Iako dobra kontrola glikemija ne moze da smanji rizik od nastanka mozdanog udara, prateci problemi kao sto su visok krvni pritisak i dislipidemije ga udruzeni, jos povecavaju.
Stroke. Published online ahead of print March 1, 2012
http://www.medscape.org/viewarticle/760050?src=cmemp


11. март 2012.

Kafa je super


      Evo jos jednog clanka koji nam dozvoljava da pijemo kafu do mile volje. Istina, nije ni logicno da je kafa stetna. Kafa je plod, a kao i svaki plod, i ona sadrzi najbolje od prirode. Priroda u plod stavlja najbolje od sebe, da bi se plod kao takav odrzao i razvio, i nastavio vrstu. Isto je i sa jajima koje jedemo. Ali, da se vratimo na nova istrazivanja.
      Roiters jos 1. januara javlja da ljudi koji piju kafu nemaju povecan rizik od nastanka bolesti srca, mozdanog udara ili raka, i da imaju manje sanse zarazvoj secerne bolesti od onih koji je ne piju. Dr Ana Floegel kaze da je od pocetka ispitivanja uticaja kafe, bilo oprecnih rezultata. Ovo je bio glavni razlog zbog cega je zapocela potpuno novu studiju o uticaju kafe.
       Ispitivano je 42.000 odraslih Nemaca. Ispitivane su njihove navike u ishrani, fizicka aktivnost, i njihovo zdravstveno stanje. 9 godina kasnije, otkrili su da kafa nije stetna. Vodilo se racuna i o kolicini kafe na dan. Oni koji piju vise od 4 soljice dnevno imaju manju sansu za razvoj secerne bolesti od onih koji je ne piju, ili je piju manje. Ovo se poklapa sa ranijim rezultatima koji su isti. Rizika je manji za nastanak dijabetesa tipa 2. Eksperimenti na zivotinja su pokazali koje su to supstance koje se nalaze u kafi, a koje su za nas dobre.

Izvor: http://bit.ly/zbuAYd
Am J Clin Nutr 2012.
 http://www.medscape.com/viewarticle/759575?src=mp&spon=2

06. март 2012.

Narandzasto je zdravo

                         
    Prema danasnjim studijama Kasidi i kolege, pokazuju da je uzimanje vece kolicine voca i povrca odlicna zastita od mozdanog udara, odnosno da flavanoidi uticu dobro na nase zdravlje. Na primer, veci unos agruma smanjuje rizik od mozdanog udara. U meta analizama, 3-5 porcija voca i povrca kao i vise od 5 porcija dnevno smanjuju rizik za 11 i 26%, ali sam doprinos povrca do sada nije poznat. Tu je i studija koja je pokazala da veci unos pomorandze i grejpfruta smanjuje za 19% mogucnost nastanka ishemijskog mozdanog udara kod zena.
    Iako su pomorandze najbolji izvor flavanola, Amerikanci imaju tendenciju da piju sokove ovog voca. Medjutim, posto komercijalni sokovi sadrze secer koji moze povecati rizik nastanka secerne bolesti, savet je da se ipak jede voce samo za sebe. I drugi citrusi imaju slicno dejstvo. Rezultati ovih istrazivanja, objavljeni su 23. februara u casopisu "Stroke". 
     U istom casopisu, objavljeno je da samo dodavanje vitamina C u vidu tableta ili drugih slicnih proizvoda ne daje isti efekat kao voce. To pokazuje da voce u sebi sadrzi neke druge zastitne efekte umesto vitamina C kako se najpre mislilo. Eksperimenti na zivotinjama su pokazali da flavanoni naringenin i hesperetin imaju antiinflamatorne efekte. Prolaze barijeru u mozgu i mozda na taj nacin stite krvne sudove u mozgu. 
     Nazalost, dobri efekti dokazani na zivotinjama, nisu potvrdjeni na ljudima. Ipak, uzimanje flavanola, nije doprinelo nekom vecem smanjenju mozdanog udara, iako znamo da cokolada, vino i neke druge slasne stvari u ishrani smanjuju krvni pritisak

"Stroke", 23 februar, 2012.
http://www.medscape.org/viewarticle/759311?src=cmemp

01. март 2012.

hormonska terapija u menopauzi i krvni sudovi


      Sa zivotnim vekom sada vec preko 70g, zena ce potrositi vise od jedne trecine njenog zivota u menopauzi. Menopauza se odlikuje znacajnim hormonalnim i fizioloskim promenama. Vaskularna bolest je relativno retka u prvim decenijama zivota, ali u vreme kada zena ulazi u svoju 50., kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti postaju vodeci uzroci smrti. Od poznatih faktora rizika, vodeci su gojaznost, hipertenzija, djabetes, pusenje, povisene masti u krvi, a vecina ovih se povecava sa godinama. 
      Smanjenje proizvodnje estrogena (hormona kod zena), utice na vaskularnu fiziologiju masti. Promene raspolozenja u menopauzi mogu da uticu na fizicke aktivnosti zene i obrasce ishrane. Ova dva faktora mogu da uticu na telesnu tezinu i krvni pritisak. Supstituciona terapija hormonima je pokazala da moze povoljno da utice na vaskularne i metabolicke promene kao i na hronicne poremecaje vena. Ovi rezultati doprineli su da se terapija zamene hormona koristi kod zena u menopauzi. Dodatne analize pokazale su jos i da estrogen ne moze biti stetan u ovom vidu terapije. 
     U ovim istrazivanjima u jednoj studiji od 538 zena, 138 je uzimalo hormonsku terapiju. Indeks telesne mase im jeste bio visi, ali su holesterol, trigliceridi i secer u krvi bili nizi. Godine u menopauzi, godine zena, pusacki status i krvni pritisak, nisu se razlikovali. Takodje, one zene koje su uzimale hormonsku terapiju imale su usporavanje negativnih promena na krvnim sudovima. Upotreba estrogena je povezana sa snizavanjem LDL holesterola i triglicerida, a povisavanjem HDL holesterola. Takodje, povecava stvaranje azot oksida i drugih tvorevina koje sire krvne sudove.
     Ali, danas se shvatilo da mladi krvni sudovi reaguju na estrogene drugacije nego na stariji. Mlade zene imaju sve ove boljitke od estrogena. Starije medjutim, sa ostecenim krvnim sudovima mogu imati povecanje kardiovaskularnih oboljenja. Plak na krvnim sudovima moze puci, sto dovodi do zatvaranja krvnog suda.
     Zbog svega ovoga, smatra se da hormonsku terapiju treba davati mladjim zenama u menopauzi koje nemaju kardiovaskularna oboljenja. I kada se daje, dati najmanju dozu koja postize efekte.  
http://www.medscape.com/viewarticle/758791?src=mp&spon=38

Association of Menopause and Hormone Replacement Therapy With Large Artery Remodeling 

Gompel A, Boutouyrie P, Joannides R, et al

Fertil Steril. 2011;96:1445-1450