analytics

30. децембар 2012.

Duži život

Dva rada opisuju dugotrajnost života među olimpijskim učesnicima. Analizirani su podaci 15 174 olimpijskih medalja iz 9 zemalja u periodu od 1896-2010 godine. Njihova dužina života je bila duža u proseku za 2.8 godine. 

Sprej za opekotine

SPREJ ZA LEČENJE OPEKOTINA

Pre nekoliko godina australijski hirurg razvio je tehniku, koja unosi revoluciju u lečenju teških opekotina: ćelije kože u spreju. Ožiljci su manji, kao i bolovi, a lečenje traje kraće.

I pored krize ipak nauka napreduje


NAUKA TEHNIKA MEDICINA

Ulaganje u razvoj – ulaganje u budućnost

Nemačka je siromašna resursima. Zato je za njena preduzeća veoma važno da se bave razvojem proizvoda i inovacijama. Posle nekoliko godina krize, ove godine u Nemačkoj je u razvoj uloženo više od 50 milijardi evra.
Preduzetnici u Nemačkoj duboko su zagrabili u džepove i po prvi put u istraživanja i razvoj uložili 50,3 milijardi evra tokom jedne godine. U odnosu na prošlu godinu, to je sedam procenata više. „To je najveća stopa rasta za poslednjih nekoliko godina“, kaže Andreas Kladroba iz Udruženja donatora za nauku u Nemačkoj, pozivajući se na aktuelna istraživanja. Stručnjaci tog udruženja svojom studijom obuhvatili su 20.000 preduzeća i zabeležili rast u skoro svim oblastima privrede.
Posle krizne godine 2009, preduzeća su pokušavala da uštede i u sektoru istraživanja i razvoja. Andreas Kladroba tvrdi da su sada odgovorni u svim gotovo svim privrednim granama „shvatili da je sektor istraživanja i razvoja – ulaganje u budućnost i da ga se ne treba odreći ni u kriznim vremenima.“
Kladroba smatra da baš zato nemačka privreda tako dobro podnela krizu. Naime, veliki broj radnika u oblasti inovacija znači da kompanija posmatra stvari dugoročno. „U nemačkoj privredi na tome radi oko 350.000 ljudi i tu postoji povećanje od oko 3,5 odsto. To je, u poređenju sa prošlom godinom, jako lep rast.“
Folksvagen – rekorder
Folksvagen rekorder po inovacijamaFolksvagen rekorder po inovacijama
U razvoj se po pravilu najviše investira u nemačkoj auto-industriji. Ona je u istraživanje i inovacije uložila oko 16 milijardi evra, što je trećina ukupne sume investicija za ovu godinu. Iza njih je elektrotehnika sa osam milijardi, mašinogradnja sa oko pet, farmacija sa četiri i hemija sa oko tri milijarde evra. Reč je, dakle, o granama privrede okrenutim uglavnom ka izvozu.
„Očigledno je tu bitan budući razvoj situacije“, ukazuje Kladroba. „Tu mislim na prevoz na struju i slično. Čini se da su kompanije odlučne da prate taj trend i bar malo se suprostave trenutnoj krizi.“
U Nemačkoj, Folksvagen ulaže najviše u istraživanje i razvoj – u toj firmi se taj sektor finansira sa šest milijardi evra godišnje. Na drugom mestu je Dajmler, a za njim Simens. Na globalnom nivou, na spisku od 15 kompanija koje najviše istražuju, Folksvagen je na šestom, a Dajmler na 13. mestu. Nasuprot tom trendu, distriburteri energije su svoja ulaganja u tu oblast smanjili i to za više od četiri procenta. Po analizi Udruženja donatora, to je zato što su sredstva preusmerena u izgradnju infrastrukture.
Iako su velike kompanije dale veliki novac za istraživanje, Kladroba ističe i da je istraživanje veroma važno i za preduzeća srednje veličine: „Postoji čitav niz preduzeća, koja bi mogla da se označe kao mala, ali dobra, i u kojima se vrše dragocena istraživanja koja na tržište izbacuju veoma vredne proizvode.“
Očekuje se dalji rast
Nemačka je siromašna resursima. Zato je za njena preduzeća veoma važno da se bave razvojem proizvoda i inovacijama. Uprkos krizi i nesigurnoj ekonomskoj situaciji, Anreas Kladroba veruje da će se sa tim nastaviti: „Preduzetnici planiraju da i dalje ulažu u razvoj i istraživanje. Dakle, neće biti vraćanja na staro u smislu malih ulaganja, ali stope rasta neće uvek biti tako visoke.“ Ipak, stručnjaci Udruženja donatora očekuje dalji rast, od oko dva odsto.


I ovo da ponovimo na kraju godine

Trenuci - Horhe Luis Borhes



Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.


Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio jedan od onih
što je razumno i plodno proživeo
svaki minut svog života:
imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.


Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli
bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim
lakše bih putovao.


Kada bih ponovo mogao da živim
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite,
imam 85 godina,
i znam
da umirem.

Srećno ponavljanje


Novogodišnja čestitka Duška Radovića




« Na kraju ove i na početku nove godine,
mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi:
neću nikad više,
ili ću manje nego do sada,
ili ću samo onoliko koliko moram,
jer sam takav, kakav sam.

Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekada borili;
Nemojte nikada tuđim greškama objašnjavati i pravdati svoje

Nemojte raditi ono čega bi se Vaši roditelji stideli,
I čega će se Vaša deca stideti.
Nemojte sebe proglašavati jedinima i najboljima.
Najbolji nisu više živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema.

Oslobađajte se slugu.
Pomozite im da ne budu sluge čak i onda kada bi to hteli da budu.
Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima samo onda kada su Vam potrebni.

Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe,
pred ravnodušnima,
pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi Vas slušali i da bi Vam verovali.

Nemojte stalno vikati i tražiti još.
Ponekad racite: «Dosta! Neću više! Ni ovo nisam zaslužio!»
Nemojte tražiti da Vam se unapred plati ono sto ćete tek uraditi.
Mogli biste pre toga uraditi ili vratiti ono što ste već uzeli.
Budite skromni zato što Vi tako hoćete,
a ne samo zato što Vam drugi ne daju.»

                           Novogodišnja čestitka Duška Radovića 1982.

27. децембар 2012.

Da li ste znali?

DA LI STE ZNALI?


Svima nam se ponakad desilo da ušavši u prostoriju zaboravimo zašto smo tu uopšte došli; 
a svi smo, verovatno, primetili i da toga često ponovo možemo da se setimo ako izađemo na ista vrata.

26. децембар 2012.

24. децембар 2012.

Vežbajte i u kancelariji

Vežbajte i u kancelariji

Da li ste znali da biti fizički neaktivan predstavlja podjednako velik rizik za zdravlje kao da ste pušač?! Sjajna stvar kod vežbanja je to što za vidljive rezultate ne treba mnogo. Samo nekoliko minuta u toku dana mogu biti dovoljni da poboljšate vaše zdravlje i da se bolje osećate.

22. децембар 2012.

Na kraju godine


London - Broj smrtnih slucajeva u svetu u "bogatim zemljama" mahom zbog sloga ili infarkta srca dostigao je u 2010g broj od 34.5 miliona ljudi. Time je nadmasio sve kljucne "ubice" do tada: infekcije, losu ishranu, smrt zbog porodjaja i nakon njega... 
     
        Ovako je poceo clanak u cuvenom medicinskom casopisu  "The Lancet". Tu su naravno i maligne bolesti i smrt od njih. I tu je broj povecan na 38%, a to je dovelo do gubitka od neverovatnih  8 miliona ljudi. Takodje, udvostrucio se i broj ljudi umrlih od posledica secerne bolesti dostigavsi 1.3 miliona. Ovo je istrazivanje iz 187 zemalja. 
   

      Kao glavni faktori rizika navedeni su VISOK  KRVNI  PRITISAK  i  PUSENJE! Dva najvaznija faktora koja su vazila pre 20g - zagadjenje vazduha i neuhranjenost - potpuno su nestali. Visok krvni pritisak je bio odgovoran za 9.4 miliona smrti. 
     
     Svi se danas bave zdravljem  - pa i zdravstveni radnici. U sledecoj godini povedite samo malo vise racuna Vi, i samo malo vise slusajte svog lekara, a manje neuke ljude! To ce biti dovoljno za jednu godinu
   


http://www.medscape.com/viewarticle/776218?src=wnl_edit_medn_card&spon=2


18. децембар 2012.

ZAKAZUJTE PETKOM

Zašto preglede zakazivati petkom?

Kada zakazujete pregled kod lekara najbolje je da zakažete za kraj nedelje i tako izbegnete ponedeljak, dan koji je sam po sebi stresan i depresivan, i kada sigurno ne želite da čujete loše vesti, rezultati su novog britanskog istraživanja.

15. децембар 2012.

LEKARI U SRBIJI

Više od polovine lekara u Srbiji depresivno

RECEPT ZA ŽIVOT - STIŽE NOVA GODINA

Afrodizijak koji će vam promeniti sreću u ljubavi


Lubrikanti, Viagra, seksi igračke, šampanjac, čokolada? A ne! Ni blizu, ovo je besplatno i stalno dostupno.
Empatija (gledanje života i situacija kroz partnerove oči) će vam pomoći da poboljšate kvalitet veze ili braka.
Nekako u zadnje vreme sve češće naletim na muškarce koji se pitaju kako da dođu do "malo više akcije u spavaćoj sobi" s dugogodišnjim devojkama ili suprugama. Neki su čak u šali pitali: "Postoji li Viagra za žene?". A ni nama ženama nije lako. Statistike pokazuju da 85 odsto žena širom sveta, u dugim vezama ili braku, nisu zadovoljne svojim seksualnim životom. Šta se to onda događa?
Ako su i jedni i drugi nezadovoljni, zar se rešenje ne nameće jednostavno samo po sebi? U stvari ne. Jer svi mi radije čeprkamo po raznim časopisima i internetu tražeći način kako da izrazimo i zadovoljimo SVOJE potrebe. A kad već pričamo o potrebama, znate li koje su želje i potrebe vašeg partnera? Imate li razumevanja za njegove stavove po ovom pitanju? I da ne bi ispalo da bi ovo trebalo da se zapitaju samo žene – ovo važi i za muškarce i žene.
U današnje vreme jedni druge sve češće isključujemo i koncentrišemo se samo na sebe, tako da nije čudno što se sve više veza raspada. Možete sada reći šta hoćete, ali činjenica jeste da smo svi postali sve okrenutiji sebi samima, a onda se čudimo kako nas niko ne shvata, kako nam voljena osoba ne poklanja dovoljno pažnje, a nismo ni svesni da mi to isto činimo njima.
Šta bi onda trebalo da učinimo? Ako tražite afrodizijak, koji će ponovo probuditi strasti u vašoj vezi, ne morate trčati u prodavnicu ili kod doktora po recept. Ako želite da vam se partner topi od sreće i ljubavi u vašem prisustvu, ima samo jedan pravi lek. Saosećanje.

Zašto je empatija toliko čudotvorna? 

Kad je u pitanju istinsko saosećanje, umesto sagledavanja samo vaše verzije realnosti, čime se sve (pa i konflikt) vrti samo oko vas, trebalo bi da naučite kako da vidite i osetite šta vaš partner zaista oseća ili pojednostavljeno – stavite se u njegove cipele.
Ako vam je empatija nešto potpuno strano, jer vas je partner izneverio previše puta, imamo tajnu za vas. Prvo, svakako morate poraditi na sebi. Zapamtite, kada vaš partner nešto zezne – samoobrana, optuživanje i sram preplave vaš um i vrata srca se zatvaraju.
Ako ste predani svom partneru, i ako je on predan vama, opraštanje mora biti u samom vrhu prioriteta za oboje.
Sve veze u nekoj meri zavise od opraštanja. Ljudi nanose bol jedni drugima, bez obzira na to koliko se vole i istina je da nam najviše bola zadaju upravo oni ljudi do kojih nam je najviše stalo. Nijedno prijateljstvo, nijedan brak, nijedna porodica ne bi potrajala i održala se kada tiha popravljačka snaga praštanja ne bi stalno radila na tome da poništi korozivni efekt zameranja, inata i gorčine, koji se uvek javljaju među ljudima.
Želja da se popravi ranjena veza, bilo da ona ima oblik oprosta, izvinjenja ili nekog drugog premošćujućeg gesta, je iskonski ljudski impuls. Potreba da se oprosti može biti jednako jaka kao i potreba da nam bude oprošteno.
Jednom kad ste oprostili, saosećanje je moguće. Empatija (gledanje života i situacija kroz partnerove oči) će vam pomoći da poboljšate kvalitet veze ili braka. Osećaćete se povezanije, prisnije i intimnije. Samo zapamtite da ovaj proces mora strujati s obe strane. Porazgovarajte s partnerom o tome i okrenite novi list u vašoj vezi. Videćete poboljšanje na svakom polju, a s novom povezanošću doći će i novi seksualni zamah u vašoj vezi. I videćete da će to biti bolji afrodizijak od bilo čega što možete kupiti u prodavnici ili dobiti na recept od svog doktora.



LEKOVI U REKAMA I JEZERIMA

Samo u Nemačkoj se svakoga dana baci nekoliko tona raznih lekova. To znači da su i u reke i jezera dospeli medikamenti koji mogu ozbiljno da naškode biljnom i životinjskom svetu.








                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 

Mnogi i ne znaju šta rade kada bace u đubre pilule kojima je, na primer, istekao rok trajanja. Isto tako, mnoge aktivne supstance koje lekovi sadrže, naše telo uopšte ne apsorbuje pa tako one, sa našim izmetom i mokraćom, odlaze u nužnik. Isto je i sa lekovima koji se (masovno) daju domaćim životinjama – oni završavaju na poljima u đubrivu.
Hormoni usporavaju razvoju ribaHormoni usporavaju razvoj riba
Već je dvadesetak godina poznato da se u vodama Nemačke nalaze i supstance kojima tamo nipošto nije mesto: antibiotici, sredstva protiv bolova, za spuštanje krvnog pritiska ili hormonski preparati poput anti-bebi pilula. U nekim gradovima se lekovi mogu naći čak i u vodi iz slavine, na sreću, ipak u gotovo beznačajnim dozama. Ali od kako su u devedesetim godinama prošlog veka u vodi Berlina pronađeni ostaci leka Clofibrina, sredstva za spuštanje nivoa holesterola u krvi, nemački Ured za zaštitu okoline (UBA) izdao je nalog da se detaljno pregleda, čega to ima u vodama Nemačke. Rezultat je zastrašujući: „Od 192 aktivna sastojka koje smo tražili i koji se nalaze u lekovima, našli smo ih 156“, objašnjava Klaudija Tirbah koja je u Uredu zadužena za dozvolu korišćenja lekova. Od lekova, u vodama je najlakše pronaći kontrastna sredstava koja se uzimaju pre rendgenskog snimanja i raznih sastojaka sredstava protiv bolova – njih ima oko jedan mikrogram po litru. Mereno u količini, hormona i hormonalnih preparata ima manje, ali je problem da su oni i u tim količinama mnogo aktivniji nego analgetici.
Od riba ostaju samo ribice
Sebastijan ŠenauerSebastijan Šenauer
I što je mnogo važnije, dokazano je kako hormonski preparati mogu imati velikog uticaja na okolinu, pre svega na ribe. Naime, ribe nisu odmah mužjaci i ženke: tek vremenom se odredi pol životinje. Nakon prvih sumnji izveden je eksperiment u Kanadi koji je i potvrdio: „Kada se u vodi nađu hormoni, mnogo više riba postaju ženke nego mužjaci“, objašnjava Tirbah. U tom eksperimentu biotop je postao toliko „ekskluzivan klub za žene“ da je čitavoj populaciji riba pretilo istrebljenje.
Kod biljnog sveta, pogotovo tamo gde se polja zasipaju prirodnim đubrivom, mnogo je veća i koncentracija mnogih lekova koji se daju životinjama, pre svega antibiotika. Dokazano je da oni utiču na rast i razvoj biljaka, a lako dospevaju i u podzemne vode - dakle u vodu koju na kraju pijemo, upozorava Tirbah.
Aktivista za zaštitu okoline Sebastijan Šenauer kategorički traži da se konačno mora prekinuti ta praksa zagađivanja okoline. Ne samo da proizvođače lekova nije briga gde će konačno završiti lek koji su proizveli i prodali, nego čak i kada je poznato lekovito sredstvo koje će se brže razgraditi i nestati iz okoline, pitanje je samo troškova, a ne okoline. Zato i od politike traži da uopšte ne dopusti korišćenje lekova ako postoje lekovi sličnog terapijskog svojstva, ali koji manje zagađuju vode. „Zaštita voda mora da bude najviše načelo pri dopuštanju nekog leka za korišćenje“, traži Šenauer.
„Dve od tri pilule završe u cevima“
Zaštitnik okoline ne razume ni zašto je pre nekoliko godina napuštena praksa da su pacijenti obavezni da vrate lekove koje nisu uzeli. „Poznato je da 60 do 70 odsto lekova završe u odvodu ili WC-u.“ Kada bi bili vraćeni u apoteku, onda bi bar bili na odgovarajući način uništeni, a Šenauer traži i granicu količine koja se uopšte daje pacijentima da ih odnesu kući. On je uveren da se propisuje previše lekova sa kojima se onda ljudi i olako ophode.
Da li će biti neophodno dodatno prečišćavanje u vodovodima?Da li će biti neophodno dodatno prečišćavanje u vodovodima?
U nemačkom Uredu za zaštitu okoline pak razmišljaju, da li da gradske vodovode obavežu da postave dodatne sisteme za čišćenje kako bi se sprečilo da lekovi dospeju u pitku vodu. Jer lijekova ima sve više i, pogotovo u područjima metropola, ubrzo bi moglo da postane nužno da se voda sistematski čisti i od medicinskih otpada.
Neko vreme se hemijom u vodama bavi i Evropska komisija. Već postoji spisak sa 33 hemijska jedinjenja koji širom Evropske unije treba kontrolisati i nadzirati, a početkom ove godine predloženo je nadziranje još 15 sastojaka – među njima su po prvi put i tri medicinska sredstva. U Nemačkoj se na tu inicijativu gleda sa nepoverenjem. Šenauer se boji da će se sve svesti na dodatne zahteve gradskim vodovodima, bez da se promeni odnos prema lekovima i njihovim aktivnim sastojcima. Klaudia Tierbah se pak boji da bi jednog dana mogli da dođemo u dilemu: da li zabraniti neki lek za čovjeka zato jer on previše opterećuje okolinu? Imamo li uopšte pravo na to? Ipak, smatra da je dobro što je problem uopšte uočen i da nešto moramo učiniti sa čišćenjem naših voda. A zabranama se ništa neće postići.

ČUDA NAŠEG TELA - RAZNO

Zanimljivosti koje još niste znali:
  • Što je hladnija prostorija u kojoj spavaš, manja je šansa da ceš sanjati loše snove.
  • Suze i sluz sadrže enzim Lizozim koji razara ćelije zida mnogih bakterija.
  • Naše telo odaje za 30 minuta toliko toplote da je sa njom moguće da provri pola litra vode.
  • Naše uši luče više voska (cerumena) kada smo uplašeni. Razlozi još nisu jasni.
  • Golicljivi ljudi ne mogu sami sebe da zagolicaju. Mozak zna odakle i kako dolaze informacije, te ga nije moguće iznenaditi  u ovom smislu.
  • Kada odručite ruke, dužina od jagodice srednjeg prsta do jagodice srednjeg prsta druge ruke je vaša visina.

       

  • Ljudi su jedine životinje koje plaču zbog emocija.
  • Dešnjaci u proseku žive deset godina duže nego levoruki. Ovo se objašnjava time što je sve pravljeno za desnoruke, pa levoruki više stradaju.
  • Žene sagorevaju masti sporije nego muškarci. Dnevno žene ostaju u proseku 50 kalorija u višku u odnosu na muškarce za isti unos i potrošnju tokom tog dana.
  • Ljudi, koale i majmuni su jedine životinje koje imaju unikatne otiske prstiju.
  • Udubljenje između gornje usne i nosa ima ime - filtrum. Čemu to služi još ne znamo. Stari Grci su to smatrali jednom od najvažnijih erogenih zona.


ČUDA NAŠEG TELA - MIKROSKOPSKI NIVO

Mikroskopski nivo

Veliki deo zbivanja u vezi sa nama se dešava, a da mi to ne možemo videti golim okom. Pa evo nekih zanimljivosti na mikro nivou...


  • Oko 32 miliona bakterija živi na svakom kvadratnom centimetru naše kože. Germafobi (oni što se boje živog mikrosveta) ne moraju da brinu. One čine nas zdravijima.
  • Ćelije kože se menjaju na 27 dana. Koža štiti osetljive unutrašnje organe i brani nas od spoljašnjeg sveta. Proslomesešne ćelije kože, koje su spale sa vas, još uvek se nalaze po vašoj kući.
  • 300 miliona ćelija umre svakog minuta u Vasem telu. To je mrvica od 10 - 15 biliona ćelija u telu.
  • Ljudi odbacuju 600 000 ćelija samo kože svaki dan.
  • Svaki dan, odrastao čovek proizvede 300 milijardi novih ćelija.
  • Svako ko je jednom probao krv zna da ima metalni ukus. To je zbog gvožđa u njoj. Kada bi se uzelo svo gvožđe iz nje, napravio bi se jedan mali ekser.
  • Najšešća krvna grupa je O. Banke krvi smatraju da je ovo važno, jer se ako mora može dati i drugim krvnim grupama. Najređa je A-H ili Bombaj krv, do sada pronađena u stotinak ljudi.
  • Usne imaju crvenkastu boju zbog velike koncentracije malih kapilara neposredno ispod kože. Krv u ovim kapilarima ima normalan nivo kiseonika u sebi i zato su crveni. To objašnjava zašto su usne blede kod anemičnih osoba, i zašto poplave na hladnoći. Na hladnoći se kapilari sužavaju, i tako gube kiseonik. Gde nema kiseonika, ta krv postaje tamnija.






ČUDO NAŠEG TELA - KOSTI I MIŠIĆI

KOSTI I MIŠIĆI


Mišići i kosti obezbeđuju okvir našega tela, ukoliko ga mi gojaznošću ne promenimo.

ČUDO NAŠEG TELA - BOLEST I POVREDE

BOLEST I POVREDE

Većina nas će biti bolesna ili povređena tokom života. Ponedeljak je dan kada je broj srčanih udara najveći. Studija koja je urađena u Škotskoj je pokazala da ponedeljkom 20% više ljudi umire od srčanog udara nego bilo kog drugog dana u nedelji. Smatra se da je to zbog previše zabave tokom vikenda i stresa zbog povrataka u svakodnevnicu.

ČUDO NAŠEG TELA - STARENJE I SMRT

STARENJE I SMRT


Starenje je neophodan i neizbežan deo života. Pepeo kremirane osobe je težak u proseku 9 kg. Razlog ovome je nestanak vode koja je glavni sastojak našeg tela. 

ČUDO NAŠEG TELA - ČULA

ČULA


Osnovno sredstvo kojim smo u interkaciji sa svetom oko nas je preko nasih čula. 

ČUDO NAŠEG TELA - SEKS I REPRODUKCIJA

Seks je važan deo našeg života, i kao vid odnosa i reprodukcije.




Svakoga dana se na Zemlji odvije 120 miliona seksulanih odnosa. 4% populacije u svetu, ima seksualne odnose svaki dan.

ČUDO NAŠEG TELA - FUNKCIJE

FUNKCIJE  NAŠEG  TELA

Iako često ne volimo da pričamo o njima, čovek se bavi funkcijama svoga tela na dnevnoj bazi. Kijanjem, čovek izbacuje kapljice iz svog tela brzinom od 150km/h. Ovo je dovoljan razlog da stavite ruku na usta kada kijate.  Kašljem se kapljice izbacuju brzinom od 100 km/h. Zato se čovek lako zarazi zimi u zatvorenim prostorijama. Zbog ovoga ih treba često provetravati.

ČUDO NAŠEG TELA - UNUTRAŠNJI ORGANI

UNUTRAŠNJI  ORGANI

Iako ih ne vidimo i na njih ne obraćamo pažnju dok nas ne zabole, unutrašnji organi su oni koji nam omogućavaju da dišemo, jedemo, hodamo.

ČUDO NAŠEG TELA - KOSA I NOKTI

KOSA I NOKTI

Iako oni nisu živi deo Vašeg tela, većina ljudi provodi veliki deo vremena brinući o njima. Sledeći put kada budete išli kod frizera ili pedikira mislite o ovim činjenicama.

14. децембар 2012.

100 SUPER ČINJENICA O LJUDSKOM TELU

Ljudsko telo je neverovatno složen i kompleksan sistem koji i dalje zbunjuje lekare i istraživače, uprkos hiljadama godina medicinskog znanja. Ovde je 100 činjenica o nama od kijanja do rasta noktiju.

11. децембар 2012.

ČARLI ČAPLIN

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
shvatio sam da sam uvek i u svakoj prilici
na pravom mestu i u pravo vreme,
i da je sve što se događa ispravno -
od tada pa nadalje mogao sam da budem miran.
Danas znam da se to zove POVERENJE.















Kada sam zaista počeo da volim sebe,
mogao sam da spoznam da su emocionalna bol i patnja
za mene samo upozorenja da živim suprotno svojoj istini.
Danas znam da se to zove BITI AUTENTIČAN.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
prestao sam da žudim za nekim drugim životom
i mogao sam da vidim da je sve oko mene bilo poziv na rast.
Danas znam da se to zove ZRELOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
prestao sam sam sebi da kradem slobodno vreme,
i prestao sam da smišljam grandiozne projekte za budućnost.
Danas radim samo ono što me čini zadovoljnim i radosnim,
ono što volim i što čini da se moje srce smeje,
na moj jedinstven način i u mom ličnom ritmu.
Danas znam da se to zove ČESTITOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene:
jela, ljudi, stvari, situacija;
i od svega što me je uvek iznova odvlačilo unazad,
dalje od mene samog.
U početku sam to zvao "zdravi egoizam",
ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOM SEBI.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
prestao sam da priželjkujem da sam uvek u pravu,
tako sam manje grešio.
Danas sam shvatio da se to zove SKRUŠENOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
odrekao sam se života u prošlosti
i preterane brige za svoju budućnost.
Sada živim samo u ovom trenutku u kojem SVE počinje.
Tako danas živim svaki dan i zovem to SVESNOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,
spoznao sam činjenicu
da se od svojih misli mogu razboleti i postati jadan.
Kada sam pak zatražio natrag snagu svoga srca,
razum je dobio važnog partnera.
Ovu vezu zovem danas MUDROST SRCA.

Od danas pa na dalje;
ne plašim se rasprava, konflikata i problema
sa samim sobom i sa drugima,
jer čak se i zvezde ponekad sudare pa nastaju novi svetovi.
Danas znam: TO JE ŽIVOT!


Poemu napisao Čarli Čaplin
povodom svog 70. rođendana
16. aprila 1959. godine

PUŠENJE

-Jel pušiš?
-Da.
-Koliko?
-2 pakle dnevno.
-Koliko dugo?
-20 godina.
-Koliko košta pakla?
-200 dinara.
-Znači ti svaki dan potrošiš 400 dinara na cigare, znači za godinu dana si potrošio 146 000. Znači na cigarete si do sada potrošio 2 920 000, znači da si sve pare čuvao uz kamatu u banci, mogao bi sad da voziš novog BMW-a.
-Jel ti pušiš?
-Ne.
-PA GDE TI JE BMW?

09. децембар 2012.

VEŽBAJTE, VEŽBAJTE I SAMO VEŽBAJTE

Kako rekreacija deluje na mozak?

Kako bi saznali više o tome kako rekreacija utiče na mozak, naučnici u Irskoj su nedavno zamolili grupu studenata muškog pola koji su najčešće fizički neaktivni da učestvuju u testu memorije, nakon čega je usledila intenzivna fizička aktivnost.

GEN ZA STARENJE

OTKRIVEN GEN ODGOVORAN ZA STARENJE

Na univerzitetu u Kilu biolozi za istraživanje ćelija otkrili su da takozvani gen dugovečnosti koji odlučuje o tome kako starimo. Početna tačka istraživanje bilo je biće koje je gotovo besmrtno – hidra. 

MATIČNE ĆELIJE I VID

Britanci razvijaju magična sočiva koja popravljaju vid

DA LI STE SPREMNI DA POSTANETE RODITELJ?

Novi test za buduće roditelje ističe sve, dobre i loše strane materinstva kroz 14 koraka koje treba da prođete pre nego što rodite svoje dete. 

08. децембар 2012.

KO SISA - BUDE MRŠAVIJI

Težina i gojaznost postaju sve veći problem u svetu. Urađeno je jedno istraživanje koje pokazuje ishranu majki po detetovom rođenju i stanje detetove tezine u periodu adolescencije.

HRANA I DUŽINA ŽIVOTA

Sećate se telomera o kojima smo pričali? Danas se njihova dužina gleda iz leukocita jer su najpristupačniji. Sećate se Nobelove nagade 2009 za njihov značaj? Što su kraće, smrt je bliža. Evo još jednog rada u vezi sa tim. Ispitivano je 1942 žene od 57-70g. Nažalost, dobijeno je samo nekoliko značajnih zaključaka.



  • Što je veća ukupna količina masti u telu muškarca, kraće žive (imaju kraće telomere).
  • Muškarci koji jedu više masti, a manje voća, kraće žive (imaju kraće telomere)
  • Žene koje jedu više povrća duže žive (imaju duže telomere) 

NISMO nasli nikakvu vezu u dužini telomera (pa i dužini zivota) izmedju BMI, obima struka, pušenja, fizičke aktivnosti i obrazovanja. 

Izvor: Nature

07. децембар 2012.

GLUVOĆA

Nedavna naučna ispitivanja su ukazala da bi mogla postojati veza imadju sluha i mozga. Baš on doprinosi gubitku kognitivnog  (saznajnog) sa starenjem. Jedan od 7 ljudi u Engleskoj pati od problema sa sluhom. To je čulo sa kojim ljudi imaju najviše problema.

PUŠENJE ILI ZDRAVLJE

odlučite sami

05. децембар 2012.

TV ĆE VAS UBITI

Kako sada stvari stoje TV ubija. Nedavne studije su pokazale da neaktivni život vodi u smrt - od kardiovaskularnih oboljenja najviše. Dugotrajno gledanje televizije povećava rizik za njihovo nastajanje.


Ono utiče na pojavu metaboličkih poremećaja koji vode u kardiovaskularne i konačno smrt. Ta povezanost se teško objašnjava, ima tu još dosta nepoznanica, ali činjenice su tu. Australijanci su dokazali da su žene ugroženije od muškaraca. U vezi sa TV, najviše se osuđuje gojaznost, jer je gledanje televizije podstiče. Oni koji više gledaju televiziju su za oko 12% gojazniji od onih koji to ne čine. Uz to dolaze i sve ostale posledice.
Istraživanja se nastavljaju, ovo je bio samo početak. 

Izvor: Medscape




SEKS I SRČANA INSUFICIJENCIJA

Da li mlađa i starija populacija sa srčanom insufucijencijom ima probleme sa seksualnom aktivnošću? Ovo istraživanje radilo je 17 klinika i domova zdravlja u Holandiji. Učestvovalo je 438 pacijenata starije populacije.

03. децембар 2012.

IRENA SENDLER

Pogledajte ovu ženu i zapamtite je zauvek! Svet nije samo sada ovakav, on je uvek bio takav - nagradu ne dobije uvek onaj ko je nje najdostojniji.

FRANCUSKA I SRPSKA SVADBA

Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.

Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.

OVAKO NAUČNICI VIDE SVET




01. децембар 2012.

MAMBIN OTROV, MOŽDA I KAO LEK

Najpre se oseti blagi ubod kada kljove uđu kroz kožu. Onda nastupa peckanje koje se širi od mesta ujeda. Nakon nekoliko minuta dolazi do prestanka rada centralnog nervnog sistema. Kulminacija su konvulzije, paraliza i smrt gušenjem.

LIKU ĆE OPERISATI KARDIOHIRURZI

Labradora Liku, koji ima retku srčanu manu, operisaće kardio hirurzi budući da veterinari ne mogu da mu pomognu jer je operacija suviše komplikovana. Liki će biti operisan u vrhunskoj bolnici Monsuri u Parizu, čiji su hirurzi pristali da operaciju izvrše besplatno.

KAD MLADI UMIRU

Rezultati nove studije pokazuju da ce najveću korist od prevencije imati bliski rođaci mladih žrtava iznenadne smrti. Studija je rađena u Danskoj. Analizirala je uzroke smrti mladih ljudi do 35g života i pratila njihove naslednike. 

1 DECEMBAR - DAN BORBE PROTIV AIDS

Sida je hronična bolest sa dobrom prognozom. Najvažnije je rano započeti lečenje, i da se lečenje održi doživotno. Kod bolenika AIDS koji se redovno leče smrtnost je ista kako u takozvanim "nezdravim" sredinama (pušenje, opijanje, gojaznost), ili bolesnika koji imaju drugu hroničnu bolest, na primer šećernu bolest.

BOLJE, BOLJE JE VEŽBATI

Vašington - kombinovanje uzimanja lekova iz grupe statina sa fizičkom aktivnošću daje još bolje rezultate.